четвртак, 21. август 2014.

Dobriša Cesarić 1902 - 1980...

Pesma "Slap".

Čovek je čestica ili kap, mikrokosmično. Čovečanstvo se obogaćuje stvaralaštvom, a sve je beznačajno. Duga mnogih ostvarenja.
Oblak - čovek u visinama. Izdvaja se u mnoštvu, ali ga niko ne vidi. Svi ljdui ne obraćaju pažnju na njega. Onu su zaokupljeni zemaljskim stvarima, svakodnevnicom. Nemaju vremena za lepotu. Dolazi do dezintregacije pojedinca i zemlje. Oni se odvajaju od duhovnog. Pojedinca opijaju visine. Poruka: usamljen je i preti opasnost da se izgubi. Treba težiti visinama ili ne treba se potpuno odvojiti od svakodnevnice. Treba biti umeren.

Luda ptica - u opijenosti i okončava.

Povratak

1. univerzalno
2. personalno (lično)

Ljudsko znanje - relativno, nikada se ne može ovladati kosmičkim koji ima dubinu, misao se tu gubi. Čovek zna malo, a ne zna šta biva kad se ugasi život. Ljubav - žena, obraćanje njoj. Ona kao prošlost, mladost, san, usrećenje, sa njom se živelo i trajalo. Tada je bila radost. Sadašnjost natapa tuga o nestajanjju i smrt. Uvek krug. Možda će se desiti nova ljubav, na putu kruženja materija. Duša je u krugu. Prisustvo u drugome, govor kroz drugog - ponovo oživljavanje, a da biće nije svesno. Biće ne zna i želi i ne želi ljubav (ravnodušnost). Pesma se završava isto kako i počinje - PRSTENASTA KOMPOZICIJA.

Нема коментара:

Постави коментар