Realizam...

Realizam - stvarno, objektivno, javlja se u 19 veku, 30-ih godina u Francuskoj. U Srba 1876 (Svetozar Marković). Kao metod je univerzalan, u prirodi pijedinca, teži svestranom pristupu životu. Nema idealizma. 

Uslovljen (kao pravac):

1. razvoj tehničkih i društvenih nauka, istraživanja,  ispitivanja (Marks i Engels), Darvin evolucija biljnog i životinjskog sveta, parobrod, parna mašina, železnica, struja

2. nezadovoljstvo društvenom stvarnošću (revolucija, došlo do račvanja naroda, rascep na bogate i siromašne, koji umiru od tuberkuloze), posmatrati, vršiti analize i imati kritički odnos

3. nezadovoljstvo romantičarskom književnošću (postala je patetično dosadna), suvišna, nepotrebna, javljaju se glasovi za novi životom bez idealzicaije i pisci kreću da crtaju one u kočijama, salone, ali i siromašne. 

Osobine:

tematika: blisatvo, sjajno prepliće se sa (...) Običan čovek u životu, svakodnevnica, grad, protivrečnosti, aristokratija, beda, selo (staro, patrijarhalno, začinje se novi život, ono što razara). Na sudaru toga nastaje delo (staro-novo). Priroda ambijent, prepoznatljive sutuacije. Likovi su obični, iz različitih klasa (studenti, đaci, bankari, pekari). Krase ih crte samo njima svojstvene, tipični su. Svih zanimanja i klasa, predstavnici svoje klase, zanimanja i sredine. Izgled lika (portret) izvodi se sa mnogo pažnje. Na odevanju se insistira, pokret, gest (socijalna deskripcija, gde živi). Važna je idejnost, kritički odnos prema stvarnosti. Ideja gde je natkrilila ono što je umetničko. Ta su dela slovna. Sve je na posmatranju, doživljaju, maštanju. Poezija ustupa mesto romanima, pripovetkama, novelama. Stil i jezik: stil nije uglačan. Upotreba jezika nije uglačana. Pripovedanje je mrino i objektivno. Jezik je usklađen sa poreklom lika i nije uvek književni (standardni), prošaran je. Funkcionalnost jezika određena je nestandardnim jezikom.

Predstavnici: Balzak (Francuska), Stendal, Flober, (Engleska) Dikens, Tekeri, (Rusija) Tolstoj, Gogolj, Dostojevski, Turgenjev, Gončarov.

Kritičari:

REALIS - stvaran, predmetan

REALITIS - stvarnost, istina

-kao metod - univerzalan, svevremen

-kao pravac - javlja se 30-ih godina 19 veka

Uslovljenost:

1. razvoj društvenih i prirodnih nauka:

-pozitivizam

-dijalektički i istorijski materijalizam

-darvinizam

2. tehnički pronalasci (železnica, struja, parna mašina)

3. nezadovoljstvo društvenom stvarnošću

4. nezadovoljstvo romantičarskom književnošću koja idealizuje život sa zahtevom da se stvara nova literatura koja će prikazivati život onakvim kakvim on jeste

Osobenosti:

1. Tematika:

-društvena stvarnost sa svim svojim protivrečnostima

-grad

-selo

-priroda

-ljudske sudbine iz različitih društvenih slojeva

2. Likovi:

-uzeti iz običnog života

-vrši se portretisanje pomoću mnoštva detalja (izgled lica, hodanje, odevanje)

-karakter se daje svestrano,

-vrši se tipiziranje likova (lik postaje prepoznatljiv predstavnik sredine, sloja ili zanimanja)

3. Deskripcija:

-vrlo razgranata i u 3 oblika:

1. eksterijerna deskripcija (opisivanje spoljašnjih prostora)

2. enterijerna deskripcija (slikanje unutrašnjih prostora)

3. portretna deskripcija

Uključivanje vizuelnih, akustičnih, taktilnih i slika mirisa, a sve sa ciljem da se postigne što veća plastičnost u opisivanju i punoća doživljaja

4. Teži se fabuliranju - uvode se situacije, dinamički motivi i događaji koji radnju čine naglašenom

5. Motivacija je bitan činilac u delima realista: svaki detalj ili pojava mora da ima svoje mesto i razlog što postoji u delu

6. Ideja je vrlo naglašena, posebno kada pisac ima kritički odnos prema datoj stvarnosti, nekad je toliko nagalšena da prelazi u tezu, zbog čega delo u takvom slučaju gubi svoje umetničke vrednosti

7. Dominantne su prozne forme - pripovetka, novela i roman, zbog spontanosti pripovedanja i potrebe da se život ili deo stvarnosti prikaže sa što više detalja i na što većem prostoru (zato se javlja i roman-epopeja (Tolstoj) ili roman reka (Balzak))

8. Estetički princip je: "Sadržina je važnija do forme" ili "Nije važno samo kako se piše, nego i o čemu se piše".

9. Stil je jednostavan i jezik je uslovljen poreklom junaka, zbog čega u delu ima i neknjiževnih reči i oblika (javljaju se dijalektizmi, provincijalizmi, arhaizmi, varvarizmi)

Najizrazitiji predstavnici u evropskom realizmu su: Balzak, Gi de Mopasan, Dikens, Tolstoj, Gogolj, Gončarev, Turgenjev, Čehov, Emil Zola (naturalistička struja).