Struktura književnog dela "Gorski vijenac"
Uvodni deo - Posveta (kome je posvećeno i zašto?). Skupština na Lovćenu (zašto je sazvana, kako se završila i ko je u središtu pevanja?). Skupština na Cetinju (uočiti kako počinje, kako se odvija, ko u njoj učestvuje i o čemu se razgovara?). Badnje veče (razgovor između valdike Danila i igumana Stefana, nagoveštaji da je istraga počela). Tema "Gorskog vijenca" (za koje vreme je vezana i koji događaj?). Valdika Danilo i iguman Stefan (uočiti bitne osobine i to pokazati na priemrima). Vuk Mićunović i Vuk Mandušić (razlike i sličnosti). Naučiti do 15 misli ili izreka iz "Gorskog vijenca".
"Gorski vijenac" - P. P. Njegoš (izreke, misli)
1. U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. (Vuk Mićunović)
2. Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova. (Vuk Mićunović)
3. Kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovještvom. (Valdika Danilo)
4. Đe se gusle u kuću ne čuju, tu je mrtva i kuća i ljudi.
5. Svetu lampu lud vjetar ugasi. (Iguman Stefan)
6. Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića. (Iguman Stefan)
7. Ljepše stvari nema na svijetu nego lice puno veselosti. (Vladika Danilo)
8. Svjet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj. (Iguman Stefan)
9. A u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita. (Vladika Danilo)
10. Udri vraga, ne ostav mu traga, ali gubi obadva svijeta. (Vojvoda Milija)
11. Naši cari zakon pogaziše.
12. Neka bude borba neprestana, nek bude što biti ne može. (Valdika Danilo)
13. Slavno mrite kad mrijeti morate. (Iguman Stefan)
14. Niti dogori, niti svjetlost gubi.
15. Nego udri dokle mahat možeš, a ne žali ništa na svijetu.
16. Smrt je lakša no grdna sramota. (Vladika Danilo)
P. P. NJEGOŠ KAO VLADAR, PESNIK I ČOVEK
Pravo ime: Rade Tomov, rođen u Njegušima 1813, sin Toma Markova Petrovića. Na zahtev strica Peta I Petrovića počinje da se školuje i priprema za naslednika prestola. U 17 godini na zahtev strica, preuzima presto 1830. Novo ime mu je Petar II. Umro 1851 na Cetinju, a kasnije biva sahranjen po svojoj želji na Lovćenu.
1. VLADAR: uvodi Senat (od 10 ljudi, stvara gvardiju, izvršni organ Senata od 160 ljudi, organizuje perjanike ili ličnu gardu od 30 ljudi, radi na mirenju zavađenih plemena i suzbijanju krvne osvete, vodi rat za učvršćenje granica Crne Gore. Dva puta ide u Rusiju 1833 i 1837 sa namerom da primi čin vladike i traži pomoć za siromašnu Crnu Goru. Iz Rusije dovodi učitelje, donosi štampariju i oko 400 knjiga. Na Cetinju otvara osnovnu školu i štampa prve knjige. Pravi puteve, vrši istarživanja i uvodi porezu. Ima dva cilja: da prosveti Crnogorce da im otvori nove spoznaje o životu i da stvori modernu državu koja će raskinuti sa onim što je plemensko.
2. PESNIK: piše lirsku poeziju (poslanice, rodoljubivu i misaonu liriku), spevove, epske pesme i dramske oblike. Zbirke pesama: Pustinjak cetinjski, Lijek jarosti turske, Epske pesme i spevovi: Glas kamenštaka prerađen kasnije u spev Slobodi jada, Luča mikrokozma, drama Lažni car Šćepan Mali, Knjiga narodnih umotvorina koje je sakupio Ogledalo srpsko i najznačajnije ostvarenje Gorksi vijenac objavljeno 1847 u Beču na narodnom jeziku.
3. NJEGOŠ KAO ČOVEK: mlad, visok, dostojanstven, duhovit, misaon, načitan, govorio nekoliko jezika, energičan i nepokolebljiv. Bio svešteno lice, ali je više mislio na domovinu i narod, nego na crkvu i oltar. Umesto molitve i pasivnog držanja zagovarao akciju, borbu, pravednu i oslobodilačku. Njegovo geslo je bilo: "Oltar je pravi kada propoje pesma od užasa na kamen krvavi...", "Bogu je milija žrtva - krv prolivena za slobodu nego ulje u kandilu...". Sebe je smatrao svetovnim vladikom, koji je okrenut više narodu, slobodi i državi. Kao pesnki najviše je učio iz narodnih epskih knjiga i od svoga učitelja Sime Milutinovića Sarajlije. Prevodio je Ilijadu i čitao dela u originalu.
KOMPOZICIJA "GORSKOG VIJENCA"
Posveta
1. Skupština na Lovćenu:
-monolog vladike Danila u gluho odba noći i reči Vuka Mićunovića
2. Skupština na Cetinju:
-kolo
-dolazak Martinovića i vest da su Turci odveli ženu
-vladičina odluka na borbu, ali još jedna pokušaj da se nađe izlaz
-susret crnogorskih poglavara sa viđenim ljudima poturica (prepirke, klevete)
-pismo od vezira
-vladika odgovara veziru
-noć i san Vuka Mandušića
-priča vojvode Draška o Mlecima i onome što je tamo video
-gledanje u plećku
-svadba i pogibija maldog Batrića
-tužbalice Batrićeve sestre i njeno samoubistvo
-Crnogorci dovode "vešticu"
-odlazak u crkvu
3. Badnje veče i novo ljeto:
-vladika Danilo i iguman Stefan pored ognjišta u cetinjskom manastiru i razgovor o svetu i neminovnosti borbe
-jutro i odlazak u crkvu; prizori posle pričešće
-dolazak stotine Crnogoraca i priča o borbi
-pismo o poginiji Crnogoraca, plač vladike i smeh igumana Stefana
-dolazak Vuka Mandušića iz borbe i njegovo svedočenje onoga što se dogodilo
OSNOVNE ODREDBENICE VLADIKE DANILA
-mlad i još neiskusan, pesnički nadahnut, u svakoj situaciji ljudski iskren
-promišljenost u svakoj situaciji
-vladar koji sve vidi i zna
-veliki humanista - prezire silu i svaki vid tiranije
-slobodarski duh
-veliki mudrac i mislilac - kao da sažima mnogovekovno iskustvo svoga naroda
-čovek velike osećajnosti - intenzivno doživljava svet oko sebe i slino pati zbog grubosti toga sveta
-bliži je epskom junaku nego li crkvenom licu koje služi bogu
IGUMAN STEFAN
VUK MIĆUNOVIĆ I VUK MANDUŠIĆ
CRNOGORSKI NAROD KAO KOLEKTIVNI JUNAK
-narod je dat u kolu, u liku Danila, Vuka Mićunovića, Mandušića, vojvode Draška idr.
-osvetljavaju ga dijalozi, pesme, igre, svadba, običaji, verovanja i gatanja
-karakterišu ga velike moralne i fizičke snage (Čojstvo i junaštvo)
-iznad svega ceni slobodu i dostojanstvo
-u njemu je ep i lirika
-čedne ljubavi i snovi
-Crnogorci su plahe krvi i žestoke naravi
-narod iskren, odrešit, muževan u msilima i duhu
-neposredan, vitalan jer je odan životu
-patrijarhalan i sujeveran
-ne ponosi laž, licemerje, lukavstvo
-zgrožava se nad mekuštvom, kukavičlukom i sramnim padom gradskog čoveka
-gradski život doživljava kao gubitak slobode i dostojanstva
Нема коментара:
Постави коментар