Kočić...

MRAČAJSKI PROTO

Dva naratora:

Stevica - narator u I delu. Onaj što je doživeo susret sa protom. Dečak - govori o proti, niko ga ne voli, ne trpi, ne veruje. Žene zove Đurđijom, a svaka je šokačka - hrvatskog porekla. Dvojako raspoloženje - ima netrpeljivosti prema katoličkom (licemerje), a svaka žena je dvolična, perfidna, netrpeljivost prema ženskom svetu, otkriva dvoličnost, nepostojanost.

Odnos Prote prema Stevici i njegovoj porodici. Džibo ih zove - pogrda, pejorativni smisao, iskazuje netrpeljivost i mržnju.

Zbog žene (ne voli ženski svet, popa Jovu) prenosi svoju netrpeljivost na sve što je hrišćansko, pogrdan je, osobenjak, svet mržnje, pakla zatočen u njemu.

Za turskog zemana bio jednom u gradu. Nosio viteški duh, gorštačko. Hteli da ga ubiju.

Živi sam. Voli konja i psa.

Stevica i on dolaze sve bliže njemu. Stevica se plaši. Tišina, nigde žive duše. Prota - gleda ukočeno. Razočaranje u hrišćanski svet, nosi zlobu. Trže se kada ih ugleda, zapitkivanje i obraćanje Stevici. Proto se plaši ljudi i susreta sa njima. Uzima pušku i ubija psa. Povukao kanap, zvona zazvonila. Ulazi u staju kod konja. Tepa konju, seti se psa. Mržnja prema Muslimanima. Priča što mrzi - zbog tužbe vladici, švapskom sudu. Vraćanje u prošlost. Zatiče Džibukardu kod žene. Zaključao vrata na sobi i zapalio papriku. Onesvešćeni su. Osvetio se. Ostao je otrov, mržnja, neverica u ljude, svi su licemeri, bežao, udaljavao se.

Proto - sa dolaskom mraka uzima pušku i stražari (strah, nepoverenje). Živi sa strahom koji ga održava u životu.

KOČIĆ

Opis lirski intoniran, poetski, dolazi iz prevelike vezanosti za Bosansku Krajinu. Emocija ga nosi, predaje. Pasaži, fragmenti prerastaju u opisnu liriku. Ponavlja reči - iskazuje nešto blisko, drago (miriše žito, miriše...). Stilogena funkcija Š, Ž - podržava šuštanje koje se razliva u sutonski trenutak. On je lirik. Piše o ljudima ustreptalo i to ga čini modernim (subjektivizacija narativne proze). Napušta naturalističko, realističko. Sa poletom, zanosom, emocijom, ljubavlju ili mržnjom unosi sebe u to. Priroda - velika fascinacija, ne može da odoli, surova, gruba, zastrašujuća (mećava, vukovi, bespuće, mraz, magla, divljina, pustinja). Jača, čeliči, otuda i želja i optimizam kod ljudi da se traje. Priroda leti, proleće - plavetnilo, miriše sve, budi se, mnogo svetlosti, čistine, to nosi, uzbuđuje, u čoveku se bude emocije, zanos, nemir koji priziva. Samoća je strašna i nepodnošljiva.

LIK MRAČAJSKOG PROTE

Samotnjak, osobenjak, psuje krst, otpadnik od sveta, života, crkve, oterao sina, tukao ženu, prema ženama gaji jeretički odnos (sve su Đurđije) nose katoličko, boluju od licemerja, pa ih zove šokače. Mrzi ljude, hrišćansko, žensko (čovekomrzac). Preke naravi (ubija psa). Ume da se razneži, vezuje se za životinje (konja i psa). Dečjom ljubavlju odnosi se prema konju, miluje ga rečima, ispoljava nežnost. Veša zvona, zateže konopac - plaši se ljudi, postoji u njemu strah koji ga zbunjuje (kad dolaze Stevica i - Ko si ti? Kad dolazi mrak uzima pušku i stražari). Strah se uvukao, drži ga, nosi. Niko kod njega nespava. Otuda je i osobenjak. Govorio sa srdžbom o ljudima - mučili ga Turci. Mrzi rodbinu, žene, hrišćane - zatekao ženu sa drugim, to mu je bila opekotina, radili mu o glavi, naneli nepravdu. Nosi svojeglavost, drži se na disatnci od sveta. Stevicu ne voli zbog predaka, isti su. Često koristi pejorative ( Džibukarda, Džibiću, čuvaj se Đurđije).

magajce - hipokoristik

demunativ - Džibiću

JAZAVAC PRED SUDOM

Moto - s desne strane u čitanci ispod naslova - ljubav prema hercegovačkom podneblju. Komedija (dramski oblik). David - mali, nizak, ramlje. Moć preobražavanja, transformacije. Brzo reaguje, menja svoje postupke, unosi zabunu. Tužni jazavac, a motiv je - neuk, prostodušan, blentav, neupućen u nauke. Voli, obožava zakone, carsku vlast. Izaziva čuđenje.

LIK DAVIDA

Glavni lik, iz komedije, jednočinke. Seljak, siromašan. Njegov lik je u didasaklijama. Čovečuljak, malen, nizak, lagan kao perce. Siromašni svet sa dna života. Vodio igru sa sudom, a kao maska služi mu to što je naivan, neprosvećen. Ubeđuje ih da voli i poštuje vlast. Hvali vlast, a kuka što su takvi zakoni. Oslobođen je napasti, zahvaljujući uslužnosti zakona. Silne nevolje: krava, koza, prase, sin.