Pripovetka.
Tema: most.
Kompozicija:
1. O veziru Jusufu
a) intriga, zavera i utamničenje vezira Jusufa
b) vezir, zatočen seća se svoga porekla (zemlja, kraj, otac i majka)
v) vezirovo izbavljenje iz tamnice i povlačenje u sebe
g) vreme i stihija ruše ono što ljudski duh i ruka oblikuju (stvaraju)
d) vezirova ideja u samoći da se podigne most, građevina koja će odolevati vremenu i stihiji i produžiti ga u vidu sećanja na ono što je bio i uradio
2. Neimar i most:
a) dolazak neimara
b) neimar se osamljuje: u ćutanju, u tišini, u bdenju i neprestanom razmišljanju razvija viziju budućeg mosta i radi na njenoj konkretizaciji
v) izgradnja mosta
g) izgled mosta
d) divljenje i ushićenje drugih lepotom mosta
đ) odlazak neimara i njegova smrt
3. U ćutanju je sigurnost
a) vezir je sada moćniji no što je bio, ali je usamljeniji i nesigurniji (vezirova usamljenost i nesigurnost)
b) strah od života ("svako ljudsko delo i svaka reč mogu da donesu zlo")
v) ispisivanje: u ćutanju je nesigurnost
g) brisanje maksime - da ne ostane nikakav verbalni iza njega
4. Most, izdvojen i sam, traje kroz vekove (trajanje mosta kroz vekove)
5. Narator (pisac) o sebi, o susretu sa lepom građevinom i ideja da napiše delo o delu (mostu) i tako podigne most, neki drugi, koji će povezati vekove
MOST I NJEGOV SMISAO
Smisao mosta u Andrićevoj priči je višeznačan.
1. estetski smisao - most je i umetničko delo koje krasi sklad, linija i lepota koja mami i oduševljava
2. društevnokorisni smisao (utilitarni) - od nejga se imaju praktične koristi - čini da ljudi lakše obavljaju poslove i da manje imaju problema
3. etički smisao - spaja ljude, čini da manje bude razlika, a više razumevanja i ljubavi, povezuje vere i naraštaje
4. filozofski smisao (iz njega proističe i osnovna ideja priče): sve propada - i moć i slava, a ostaje samo ono što je trajno (materijalizovano) i što je od nekog opšteg značaja
POD IDEJE
1. Nema velikih ideja i dela bez samoće, velikih zanosa i napora.
2. Samo onaj koji uspe da nešto stvori i ostavi iza sebe, samo taj može da osmisli i produži sebe u vremenima koja nadolaze.
3. Čovek stvarajući i gradeći štiti sebe od prolaznosti i zaborava.
Neki aspekti ili odnosi u delu
1. stvaralac - moćnici
2. stvaralac - masa (gomila)
3. stvaralac - delo
4. trajnost - prolaznost
5. čovek - vreme, život
OSOBENOSTI ANDRIĆEVOG PRIPOVEDANJA U DELU
-pripovedanje je u III licu jednine (namera da se postigne što veća objektivnost i uverljivost u kazivanju)
-narator se otkriva u liku pisca na kraju dela
-majstorstvo i lepota pripovedanja: nema rasplinutosti, jer je izostala velika pričljivost, sve je čvrsto povezano između i unutar sebe, i sve dovedeno do besprekornog sklada
-mirnoća pripovedanja i odsustvo autorove emotivnosti
-rečenica je jasna, skladna i nikada suvišna, misaono je bogata i nikada nametljiva ili pretenciozna, uvek je saobražena dahu čitača.
PUT ALIJE ĐERZELEZA
-Đerzelez u hanu - Venecijanka
-Đerzelez na putu - Ciganka (...)
Đerzelez u Sarajevu
Нема коментара:
Постави коментар