Rođen 1880 god. u Zablaću kod Čačka, u siromašnoj porodici, koja je imala 13-o dece. Prati ga okruženje smrti. Oseća trulež, smrt, nestajanje. Kao učitelj počinje da piše. Odlazi iz sivila i samoće u grad. Ostaje u kafanskom društvu, pije, igra karte. Odlazi u Beograd i radi kao činovnik, za vagom meri. U životu mu je siromaštvo, nemaština, neispavanost. Našao skromnu devojku i na dan venčanja nije imao prsten. Prijatelji su savili žicu od kišobrana i napravili prsten. Bio je nežnog zdravlja, nije išao u vojsku. Odlazi u Francusku. Tuguje za Srbijom, porodicom, sanja da se vrati. Pri povratku 1917 brod je torpedovan kod Krfa. Uspeo je da siđe sa broda, ali se utopio. Utopljena duša, tragizam, sudbinu nagovestio u zbirci "Utopljene duše" 1911, a druga zbirka pesmaa mu je "Mi čekamo cara" 1913. Nije školovan kao Dučić i Rakić, Pandurović. Nije završio visoke škole. Snažnim instinktom i darovitošću slutio je kuda treba da ide. Poezija mi je mračna, duboka, sve je u izmaglici. A to dolazi iz pijanstva, umora, nesanice, nemaštine, takvog životarenja. Po dubini i lepoti pevanja nadmašio Rakića i Dučića. Kod Disa je sve lepo i do savršenstva dovedeno u metrici. Zatim, dolazi Rembo čija je poezija sumorna, bolesna, od maglovitih stanja. Skerlić - tražio je zdravlje, optimizam, veru. Okomio se i kritikovao Disa. (kao što je kritikovana Bodlerova zbirka "Cveće zla"). Za Disovu poeziju rekao je da je bolesna, da treba da ide na kliniku. Od nje nema šta da se očekuje. Treba je prezreti i odbaciti. Lirika nije čista, ima osećanja, fluidi i raspoloženja. Ima pomaka i mogućnosti u pevanju za širenje unutrašnjih prostora.
Život mu je nespokojan, pun nesanica, unutrašnjih cepanja i kidanja. Biće mu je materijalno ugroženo, obesmišljeno. Rat, tragičan završetak u Jonskom moru. Želja da pomogne onima koji su kao i on ozlojađeni. Čežne da zagrli ženu, dete. To je samo san. Pred polazak u Francusku jednom drugu dao je novac da da njegovoj ženi i deci. Međutim, on je taj novac potrošio. Jedan od najvećih ukletih srpskih pesnika.
Poenta - dolaskom večeri, započinje njegov život, snovi, vizije, iluzije.
Osnovne karakteristike Disovog pesništva
Dis je napisao samo dve zbirke pesama "Utopljene duše" 1911 i "Mi čekamo cara" 1913. Dis nije bio veliki intelektualac i nije iamo znanje i kulturu jednog Dučića, Rakića i Pandurovića. Bio je iskren pesnik i neiskvaren uticajima. Pisao je bodlerovsku poeziju, mračnu i duboku, u kojoj su splin i trulež, razočaranje i pesimizam, iako ga nije čitao u originalu, niti mnogo znao o njemu. Njegovi pesnički vidici su dosta skučeni, što će reći da mu je broj tema mali. Jezik je često neispravan, sa dosta gramatičkih i stilskih grešaka (Al zvezde begaju); smisao je na mnogim mestima zamagljen, jer koristi i reči sa pogrešnim značenjima (nisu u adekvatnoj upotrebi): moćno spava, suza nesvesno sija, nepoznat govoru. Na mnogim mestima ima više sentimentalnosti no što treba; rima je često izveštačena i neuspela. U pesmi unosi nezadovoljstvo životom; u prvom redu to je gradska ambijentalnost, siva, zatvorena, monotona, teška, sva u znaku kafanskog dima i alkohola, kišnih drvoreda, blatnjavih pločnika, neke grobljanske atmosfere i opšteg trljenja (truleži). U tom svetu vlada otuđenost, malaksalost, samoća i izgubljenost, bezglasno jecanje i nemoć da se pobegne od postojećeg. Slabog zdravlja, iskren i plemenit i do krajnosti raznežen Dis je život doživljavao kao tamnicu i pakao u kojima sve što je lepo umire. Ovaj svet Dis subjektivizuje u potpunosti poričući mu svaku vrednost i suprostavljajući mu izmaglice svojih snovnih stanja i noćnih slika u kojima otkrivamo dno očaja, bola i čežnju za onim što je svetlo, a tako daleko. U njegovim slikama nema ničeg čulnog, a mnogo je iracionalnog, zbog čega sve deluje neuhvatljivo i sve naliči na slutnje i snove koje sećanje dotiče, ali koje ne može do kraja da prepozna i zaokruži. To su slike koje su mogle da vide samo njegove duhovne, one unutrašnje oči, lutajuće i široko otvorene i kada se čini da pesnik spava. Dis je bio veliki očajnik koji je u srpskoj poeziji otvorio tamne i duboke prostore, dotad nepoznate.
Нема коментара:
Постави коментар