Ukleti pesnik, uteskobljen, često pijan. Nije otišao dalje od Toplice, tek malo. Sanjao o nekim regijama. Bežao od svakodnevnice. Pravo ime Radojko Jovanović. Predstavnik srpske avangarde. Rođen u Toplici u Trbunju blizu Prokuplja 1899. Od ranih dana bio je bolešljiv, ali mu nije smetalo da pređe Albaniju. Posle I svetskog rata živeo u Parizu gde je upoznao boemski život, a verovatno i avangardno pesništvo. Kada se vratio u Srbiju 1922. osnovao je časopis HIPNOS i zalago se za pokret u pesništvu HIPNIZAM, kao jedan viši oblik ekspesionizma. Stvarao je od 1920. do 1940. Poznate zbirke pesama su Modri smeh 1920, Afroditin vrt, Erotikon, Bandit ili pesnik, Banket, Čovek peva, Dah zemlje. U srpsku poeziju je uneo raspojasanost boemske duše i silovitost emocije. Sam je govorio da peva na liri koja je grozno razbijena, da peva haotičnim ritmom i da je njegova muza "jedna ordinarna drolja". U poeziju je uneo moderan gradski pejzaž, gradsko sivilo, bulevare i razbijenost gradskog sveta. Njegove pesme odlikuje široka deskriptivnost, slobodan i razgranat stih od mnogo reči. Njegova pesma je dugačka, buntovna, na mahove sentimentalna i puna neke psihološke teskobe iz koje se rađa čežnja za putovanjima i kosmičkim širinama. Gradski nesređeni život nastanjuje biće pojedinca (pesnika) koje traje u samoći, u neprospavanim noćima i boemskoj sobi. Svoju pobunu i skicu za svoj autoportret on će pesnički dati u svojoj pesmi RADE DRAINAC. Sebe predstavlja kao Don Kihota, kao stihotvorca kakvog "ova zemlja čula nije" Za sebe će reći da je VAGABUNT, čovek bez skloništa, mangup, klošar, pijanac, kockar, ali i nežan brat. On je slabi igrač na konopcu morala, ali izvrstan ironičar i pljuvač. Sebe naziva neprijateljem akademija, crkava i muzeja. On je žongler što nožem u srce gađa i pesnik krvave istine i čovekovog prava. Živeći u psihološkim teskobama, a između tradicionalnog načina razmišljanja, ponašanja i htenja da se svega toga oslobodi, nemoćan on, u svojoj boemskoj sobi svemu postojećem suprostavlja se imaginarnim putovanjima koja dosežu do Pariza, Firence, Liverpula, Melanezijskih arhipelaga, Toplice za koju ga vežu rođenje i detinjstvo. Poznate pesme su mu: Noćne meditacije jednog beskućnika, Testament bludnoga sina, Bolestan i pijan vraćam se sa predgrađa, Ma boem (Moja boemija), Buntovnik i apostol, Dim. U njegovoj poeziji prisutan je bunt srednjevekovnog francuskog boema Fransoa M...(?), Dah i duh Jesenjina. 1943 umro. Najveći slovenski boem. Drugovao sa Ujevićem i pravio sa njim spletke u kafani "Moskva".
Rade Drainac - ima istine. Ostavlja snažan efekat. Žongler stihom.
Noćne meditacije jednog beskućnika
Svakidašnja jadikovka. Lirika u znaku kletve, psovanja, jauka, vapaja. Sve se sliva. On je i otvoren. Ukazuje na noćna bdenja, promašenost. Usamljen, nespokojan, luta.
Ma boem (Moja boemija)
Dim
Нема коментара:
Постави коментар