Španski pesnik koji živi od 1899 do 1936. Bio je savremenik i prijatelj sa Dalijem, Bunujelom. Podjednako je bio obdaren za muziku, koju je nameravao da studira, zatim za reči i boje. Pisao je pesme i poeme, drame. Poznata dela su mu Ciganski romancero, Dom Bernarde Albe i Krvava svadba. Od njegovih pesama posebno se izdvajaju Romansa mesečarka, Pesma konjanika, Narcis, Serenada, Neverna supruga, Romansa španske žandarmerije i poema Plač za Ignasijom Sanjćes Mehijasom. U poeziji Lorke nailazimo na raskošne i strasne slike, koje se odnose na svitanja u Granadi, na život Andaluzije, na Cigane i ciganske igre i muziku. Nailazimo na detinjstvo, ljubav, mržnju i smrt. Sve se to daje u raskošnim slikama i nepredvidivim asocijacijama. Zbog lepote pevanja nazivali su ga i andaluzijksim slavujem. Njegovo delo otkriva se kao izuzetno vrelo muzike, strasti i metafora. Iz njegovih pesama izbija zagledanost i zaljubljenost u život, ali i neizmerni tragizam, koji ide sa tim životom.
Recitovao, svirao na gitari, rediteljskim poslom se bavio. Najdarovitiji. Nov zvuk i melodija.
ROMANSA MESEČARKA
Proleće, mesečina, toplina noći, svetlost. Zeleno - sve natapa i prožima. Veličanje jedne boje, pesnik je s njom opčinjen. S njom ide mladost, lepota, ljubav. Ciganka, mlada žena, gonjena nemirima nesanicom nekoga čeka. Ide za svojim osećanjima. Romansa, mesečarska. Druga slika. Dijalog između dva Ciganina. Kume - tako se oslovljavaju. Idu iz istog mesta, vraćaju se sa poprišta, sukoba, ranjavanja. Odbrojavanje poslednjih sati, iskazuje ljudske želje svakodnevne, čoveka siromaha (kuća, krevet, postelja i sanjalačko san o verandi - popeti se u tišini i u zaljubljenosti uživati). Oni iza sebe ostavljaju krv, a donose nemir, zebnju, strah, opasnost. Sve na neku uzbunu asocira. Oni su alarm. Za njima će doći haos, smrt. Na jednoj strani strepnja, a na drugoj strani sanjalačko. Jedno drugo poništava. Dve neke daljine približuje se (stapa se jedno s drugim).
Нема коментара:
Постави коментар