Pesnikinja koja je svojim prisustvom i radom ispunila jedan vek. Rođena 1898. Ostavila iza sebe 50 zbirki knjiga poezije i proze. Buntovni razred, Otvoren prozor - roman. Spečifična je sa svojim stvaranjem. Javila se između dva rata, a pripada i posleratnoj književnosti. Nije išla za strujama. Od samog početka izgradila je svoj stav o pesništvu i negovala ga do kraja - biti jasan, iskren, što bliži životu i čoveku. Ona je sve svoje melodije i zvučne slike izvlačila iz srca koje se otvara i u svom čovekoljublju nudi drugima. U njenoj prebgatoj poeziji prepoznatljivo je više krugova. Izdvaja se krug pesama o zavičaju, o detinjstvu, o domovini i ljubavi prema njoj. Krug pesama sa intimnom ispovešću, bilo da iskazuje ljubav, čežnju ili tugu. Tu je krug pesama o prirodi, pesme o čoveku i odnosu prema njemu. Pesme u kojima preovladava refleksija o životu i smrti. Pored onih najranijih zbirki Vrt detinjstva, Zeleni vitez, Pesnik i zavičaj, Miris zemlje, Zarobljenik snova, Govori tiho, došle su i one Tražim pomilovanje, Nemam više vremena, Ničija zemlja. U središtu početnog pevanja je njena Brankovina, krajolici zavičaja, čiju suštinu određuju proplanci, reka, livade i njive, zabrani, puteljci i sav živi svet zavičaja. Za njega se vezuju ljudi i njihovi običaji, njihova istorija opstanka ali i epska prošlost. Zavičaj je domovina u malome. Preko nejga se uspostavlja veza sa detinjstvom i ranom mladošću, sa prvim doživljajima sveta i života. Ono je pastoralno. Odvija se pored reke u igri i pesmi. Preko njega se rekonstruiše i i storijska svest o onome što smo bili i kako smo trajali. Ona će preko zavičaja oslikati i dušu srpskog čoveka - jednostavnu, srdačnu, ponositu, neustrašivu, slobodarsku. Opevaće nepokor svoga naroda u više pesama kao u pesmama Ustanici, Spomen na ustanak, Srbija se budi, Krvava bajka. Domovina je neizmerna u sadržajima i lepoti. Ona je sadašnjost i prošlost, čovek, reka i njiva, drvo i nebo, nad prostorom zemlje kojoj pripada. Posebno mesto zauzima priroda. Ona je fascinirana njome. Mnogo je detalja koje će opevati. Tu je razno drveće, trave, cvetovi i plodovi, ptice, insketi, životinje. Ali sve to traje u nekom prožimanju i skaldu. Sve je u svom trajanju nevino, praiskonsko, često i odmarajuće. Priroda se nudi kao beskrajni vrt šarenila, mirisa i zvukova. A ona se pokazuje kao putnik koji prolazi tim vrtom koji sve dodiruje i u slike preobražava. U poslednjim njenim knjigama mnogo je reči o čoveku, naročito u knjizi "Tražim pomilovanje" gde ima ljubavi i razumevanja za sve što je ljudsko, za sve slabosti i svaki oblik ljudskog ponašanja. Kod nje je ljubav naročito prema čoveku iz naroda prema onome koji je jednostavan i koji u sebi nosi nasleđe potomaka i vekova. Zato i voli da se vozi u trećoj klasi, jer je tamo taj običan, neposredan i prostodušan čovek.
PROLEĆNA PESMA (ZELENI VITEZ)
Dejstvo prirode - proleće, vera u život, osećanja prelaze u zanos, ekstazu. Sve što dotakne je staršno radovanje duše. Ono što vidi i čuje - beskrajna i nesebična ljubav prema svemu što je ljudsko. Srce nema granica. Nesebičnost kod nje. Otvorenost prema prirodi i svetu.
NA BURI (ZELENI VITEZ)
Devojački nemir koji se usmerava prema spoljašnjem svetu. Sluti nešto i otkriva i brižno se odnosi.
PREDOSEĆANJE
Ljubavno osećanje. Ljubav došla sa prolećem. Susret koji se nosi do kraja života.
Sve su pesme otvorene, iskrene. Ona tako misli i oseća. Autentična intima.
Нема коментара:
Постави коментар