U formi soneta... Rodoljubiva... U formi 2 strofe ili 4 stiha... Jedanaesterac...
B. Popović: predaje se uticaju folklornom. Ima preterivanja. Ne poznaje tehniku modernog stiha. 1911 - objavljuje V zbirku pesama. Pomagao mu je i Jovan Dučić. Formirao se novi ukus i zaokret. Šantić se pre ugledao na Zmaja, Jakšića i Hajnea. Pevao je intimne i elegične pesme.
Otvorenost u pevanju, iskrenost, jednostavnost, jasnost, neposrednost. Emocija je uvek bila izvorna i životom uslovljena. Ima životni udes. Bio nesrećan. Svi umrli. Ostao je sam. Mekota, blagost. Nema grubih reči. Od tardicionalnog do novih staza pevanja. Patriotsko osećanje, koje se gradi na bolu (moj dom, moje ognjište, moj rod) - visina poistovećenja sa kojim se strada. Rodoljubive pesme - tu je tradicionalno i patrijarhalno nadahnut. Rodoljubiva - natopljena patnjom i unutrašnjim bolom. Nema sreće, svetlosti, zadovoljstva, jer narod i zemlja pati - u ropstvu su. Sa njihovim uzdasima nadovezuje se i njegov. Socijalno dobija prevagu nad onim što je otadžbinsko - prvo Turci, pa aneksija. Oseća bol naroda, koji je ginuo za slobodu. Domovina se razliva, ima šire dimenzije - svaki onaj prostor bez obzira na veličinu gde živi srpska duša. Na celom svetu se oseća damar tog bića - srpskog, otadžbinskog. Pisao je bol svog srca - bol za pogibelnim borcima.
Realista, tradicionalni pesnik. Traga za novim zvukom i melodijom. Ima melodiju narodnog stvaranja. Vezan je za Mostar i ambijent za most, sokake, ulice, česme, nar, prolećni behar, kuće, dvorišta. Patrijarhalni duh, mostarska pesma, melodija - sevdalinka. Stradanja, patnja, eksplatisani narod - autentičnost i ispravnost njegove emocije. Pisao je socijlane, rodoljubive, elegične, opisne, intimne pesme. Nema puno ljubavnih pesama i intimnih (jedino Komšinica i Emina), jer u životu nije imao ljubav. Postojala je zaljubljenost u ženu, ali misaono i on je o tome pevao stidljivo - starinski... Elegične - njegov život, jadan, u samoći, je trajao. Bol zbog nestanka bliskih i dragih.
Нема коментара:
Постави коментар