Dominira expresia. Socijalna pesma posvećena čoveku. Tu njegovu ravnodušnost prouzrokovao je rat. Seća se krvi do kolena, rovova. Poneo je u sećanju događaje ratne, juriše. Rat mu je odneo ideale. On govori o toj razornoj snazi rata i da taj rat ne uništava samo ljudske živote, već uništava sve ono lepo, emocije, veru, nadu. Ideali se gube. Rat uništava prosto samog čoveka.
Njegove dve impresije:
1. ono ratno vreme i
2. vreme mira.
Rat je rat. Surov. Izgubio je porodicu, dom. Umiru. Suočava se sa svojim bićem, koje je sada izgubljeno. Mir je na neki način prividan.
Razoren mu je dom. Sestra se prodala. Majka je bila izložena iživljavanju.
"O, ja sam željan zraka! I mleka! i bele jutarnje rose!" - toplina, belina, čistota, nežnost, svetlost, utopljava, usrećuje. Mleko - on želi svetlost, čistotu, nevinost. Zrak je svetlost, da se izađe iz mračnog mora ("more bluda" - poremećeno stanje).
"I bele jutarnje rose!" - jedan metaforičan način, govori o stanju u kome je sada. Zrak nije više što je bio pre rata. A sada je pun briga, krvi.
Gubi ženu zbog nekog bakalina - odlazi samo sa njim zbog novca.
Krik ranjene duše. Želi mir, tišinu, spokojstvo.
"Oh, ta ja sam Čovek! Čovek!" - potencira, izdvaja u prvi plan. Spoznaja - besmislenosti ratovanja. On piše velikim slovom - da bi nešto naglasio.
Klanje - želi da naglasi strahotu rata. Ono životinjsko što se budi u čoveku.
Možda je bolje što je znao surovu realnost i svoju sudbinu. Došao je do saznanja da to ne traži nikakvo zadovoljenje svih tih muka, samo malo zraka što je izgubio kao čovek (misli na sve ljude koji su učestvovali u ratu). Na tog čoveka on misli. Izgubio je deo onoga što ga je ranije činilo čovekom.
Poruka njegova - antiratna: Protiv bezumlja u kome čovek puca na čoveka, a da pritom gubi deo sebe.
Нема коментара:
Постави коментар