"Prvi put s ocem na jutrenje" - Laza Lazarević...

Tema - materijalno propadanje jedne građanske porodice.

Ideja - kocka je jedan od najvećih poroka i svako će propasti ko nije dovoljno jak da izdrži sve muke na koje nailazi.

Fabula (tok radnje)

1. očev portret - uvod

2. početak radnje - sat izgubljen na kartanju

3. značajni momenti:

-dalji gubici na kartanju

-Mitar gubi celokupnu imovinu

-Mitrova odluka da se ubije i oproštaj od dece i žene

4. vrhunac radnje:

-dijalog između Mitra i Marice

5. preokret (peripetija): 

-Mitrovo odustajanje od samoubistva

6. završetak radnje (rasplet):

-Mitar se vraća porodici i peripetija o Zelembaću

Lik Mitra

1. izgled:

-nosio se turski (džemadan od crvene kadife), ćuće(?) od zelene čohe, silaj (?) šaran zlatom, harbija s drškom od slonove kosti, čakšire sa svilenim gajtanom, abonos - čibuk, zlatom i đinđuvama izvezena duvankesa.

Portretna deskripcija u funkciji vremena i socijalnog porekla junaka.

2. narav - (svojstva, sklonosti, način ponašanja i reagovanja, karakter, priroda): ozbiljan preko mere, osorljiv, lako se naljuti i tada: gricka donju usnu, desni brk suče i izdiže ga naviše, crne oči sevaju, neće popustiti ni za živu glavu, nikad se nije šalio, uvek hladan, imao je svoje društvo.

Zaključak o Mitru

Kicoš i gord, jer je bogat i skorojević; zatvorena priroda, krut i samovoljan, čovek naglih reakcija, teži da bude iznad svih - autoritativan, patrijarhalnog morala (strog, krije osećanja, traži poslušnost, ženu ne priznaje za sebi ravno biće), sklon poroku.

Mitrova psihička stanja i način njihovog ispoljavanja

1. nežan prema deci: "Pokrivao nas je, istina, noću kad se otkrijemo i nije nam dao da se nadnosimo na bunar".

2. nelagodnost zbog gubitka na kartama: "Namrgodio se. Gleda na stranu".

3. samozadovoljstvo i davanje do znanja da je dobio na kartama: "Nakrivio jednu astrahansku šubaru, preko prsiju zlatni lanac... Nešto je dobre volje... Kad uđe, izvadi sahat iz pojasa, da vidi koliko je...".

4. nerovoza i strast: "Daj! Brže!... Daj sve!".

5. nesređenost (unutrašnji haos): "Razdrljio džamadan, raspučio košulju".

6. iscrpljenost i slomljenost: "Došao u licu kao zemlja... Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke legao čelom pa se ne miče".

7. psihička utučenost zbog gubitka imanja i osramoćenosti: "Brkovi se opustili, lice potamnelo, ostarilo. Ali oči, oči! Čisto posuhnule utekle u glavu!".

8. osustvo-rastrojstvo: "Besmisleno gledaju, ne traže ništa, ne misle ništa. U njima nešto prazno... Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku".

9. neverica u ono što čuje: "Gleda je u oči, čisto prožiže!".

10. krivica, kajanje i ganutost dobrotom Marice: "Marice - poče on - zar ti? - Zagrcnu se, pa pokri oči rukom i ućuta".

11. smirenost i vera u novi život: "Otkad ih nisam video!... Sine! Ustani, da idemo u crkvu".