Rođena 1878 u Bačkoj. Prozni pisac. Pisala je i o drugim piscima i njihovim delima. Bavila se eseističkim i mnogim fenomenima društevnog života. Interesovalo je ono nacionalno - jezik. Pratila je kulturna zbivanja i istraživala sam fenomen kulture.
Pogled o kulturi nastao je 1952 i u njemu ona nadahnuto i svestarno pokušava da uđe u suštinu ovog problema. U uvodnom delu ona pokušava da objasni kulturu kao društveni fenomen. Taj pojam nekako klizi, izmiče i javlja se u nekoj neodređenosti. A to je iz razloga što se u njoj nalazi i sliva individualno i opšte, što se ponaša kao jedan prebogat mozaik gde nema jasnih linija i razgraničenja. Sve to sklopiti i definisati nije lako.
Svi govore o nekoj kulturi. Postoji kultura tela i duha. Mnogi su segmenti kulture, koje je teško objasniti i složiti u mozaik. Mnogo je tih sitnih kockica.
1. Po njoj kultura je "proces koji postepeno obrađuje, prerađuje, oplemenjuje, proceđuje samoga čoveka ili čitav narod sa telima i dušama".
2. Pokušaj definisanja kulture kao fenomena: "Sve što je atribut - života, od uma i mašte pa do fizičkog zdravlja, sve je element i medijum kulture, ali ona sama je nešto drugo. Oplemenjiva čoveka - to ima hiljadu stepena, oblika, svrha".
3. Glad za kulturom uvek je prisutna, zbog čega čovek mnogo čita, želi da putuje i istražuje.
4. Isticanje da je narod nosilac kulture - kolektivni smisao kulture: "Kultura, kulturni duh u osnovici, to nije Dante, ni Dekart, ni Betoven; nagon za uzlet, nagon za preobražaj, taj nagon ili spava ili radi u narodu. Narod je roditelj i stvoritelj kulture".
U narodu postoje pojedinci. To su izdanci, buktinje, ponosi i dike, agensi, neke poveće svetlosti, koje obasjavaju nacionalni prostor. Ali oni nisu suma kulturne vrednosti. Ne mogu biti rasadnici. Oni ostaju vrhovi i deluju inspirativno i pokretački na narod. Kultura ne može počivati na pojedincima. Potrebno je narod preobraziti. Jer, narod je rasadnik. Budućnost jednog naroda počiva na kolektivnoj osnovi. Dok se ne oplemeni biće nema kulturnog napretka. Kultura duha se izgrađuje na visokim kriterijumima koji se uspostavljaju i traže.
5. Postoji večna težnja za upoznavanje drugih kultura i njihovim prožimanjem.
Nagon i potreba da se putuje je velika. Susreću se novi narodi, upoznaju običaju, arhitektura, jezik i stil toga naroda. Taj nagon da se sagleda tuđa kultura kod čoveka je veliki. Susret sa jednim narodom je idenje u svetlost i ka svetlosti. To su ekskurzije u svetlost. Prisutno je večno kretanje naroda kroz svet. Jezik je pratilac svega toga.
6. Jezik kao primarno sredstvo sporazumevanja i širenja kulture među ljudima. Onaj koji ne putuje kao da stanuje u maloj kućici. A onaj ko čita knjige i upoznaje kulture, stanuje u plati. "Znati jedan strani jezik, naročito jedan svetski jezik (...) to otvara stotine vrata, u društvo, u svet, u kulturne rangove".
Teško prihvatamo napor i bežimo od prepreka, koje su prisutne kod učenja stranog jezika. Čekamo prevod. Ali, u prevodu iščezava zvuk i melodija toga jezika. Jezik gubi lepotu.
7. Kultura nije samo nagon, već i zadatak pojedinca i naroda.
8. Jezik treba učiti, jer je jezik sredstvo za upoznavanje tuđih kultura; za sticanje iskustva i uspostavljanje veza među narodima.
9. Uloga kulture je humanistička: "Kultura je bila i ostala žrvanj mržnje".
3. 9. 93.
Нема коментара:
Постави коментар