Tamnica - trop, metafora - reč sa konotacijom. Upućuje na život, doživljava se neprijateljski. Padanje nije neka specifičnost njegova, nego i drugih. "Gde sam pao i ja" - kao i mnogi drugi.
Pesma je misaona.
Rođenje.
"To je onaj život" - Nema pozitivan odnos. Ne prihvata nametnuto. Ne usrećuje. Nešto što se desilo. Strano, neželjno, odbacivanje. Nije dobro. Ne prihvata se, nije blisko, drago.
"S nevinih daljina" - došao sa nevinih daljina. Putujemo kroz neko vreme, lebdimo, iz nekih daljina (nevinih, čednih, bezazlenih). Doputovao u ovaj život. Ono stanje pre rođenja i spoznaje ovoga sveta. Nije to svesno stanje, već besvesno i bezazleno. Dolazak propraćen suzom u oku. Nesvesno raspoloženje. Došao bez znanja o ovom svetu i životu, bez volje. Nametnuto mu, suđeno. Govor i sve što će doći, bilo mu je nepoznato (dolazi iz nevinih daljina). Započeo život plačom, suzom u kolevci. I to još izvesno vreme traje. Kada se zna za vlastito biće (krv, oblik). Kada je došlo prvo svesno stanje (u kolevci bio okružen nekim zvezdama) i zvezde su odbegle, nestale. Zvezde kao snovi i čisto stanje duše. Javila se spoznaja o nebu, zatvorenosti prostora, trajanju, za prve neprijatnosti i nevolje. Ostao je zemaljski prostor. Biće počinje da oseća sebe, snagu koja boli. Sada, suze su posledica razočaranja - teških jada. On žali kao ptica oborena, jer je spoznao zemlju, sve surovosti, grubosti, neprijatnsoti. On je zakovan za zemlju, ne može da se vine, pobegne, oslobodi zemljine teže. On je rob trajanja. Venac snova kruži oko njegove glave.
Okreće oči daljinama - čezne za daljinama nevinim u kojima je jedino izbavljenje. One su nedostupne, daleke i neizmerne. Jedino mu osatju snovi, koji će se smanjivati, otopiti. On svojim čulima intenzivno snove doživljava. Unosi se u suštine ovoga sveta. Pokušava da ih dokuči, nasluti, da razume pogled trava, noći, vode (pomalo i kosmičko). Intenzivno trajući da završi. Pozicija očiju nejasna - nije definisana. Snagu treba da vide oči - ovde je obrnuto. Sklop koji donosi zagonetku. Oči kao sredstvo, preiskonske - koje prizivaju vode i asociraju na oči, što je vezano za snove, visine. Pesimističko, tegobno raspoloženje. Dosta je ugušeno. Suze, snaga koja boli, svet jada. Život koji je stradanje - svet kao tamnica.
Tamnica - ovozemaljski život. Čovek se nađe, ne može da pobegne. Mora da traje - egzistencionalni prostor.
Njegova pesma "Tamnica" štampana kao prolog "Utopljenih duša". Pesma je izgrađena na 3 osnovna Disova simbola:
1. tamnici
2. zvezdi i
3. očima.
Zvezde pripadaju nekakvoj čovekovoj preegzistenciji. On kao da je drugovao sa svima njima pre rođenja.
Нема коментара:
Постави коментар