Izražava pesimizam. Kao dete je video dolape, koji su izvlačili vodu iz bunara. Slika trošnih dolapa, posivelih i grubih, ostaće mu u sećanju. Sve je od bola, patnje i jada - on se tada seća te naprave, od koje će napraviti sliku kao simbol. Ona dosta opominje, ostavlja utisak koji budi pesimizam. Dolap je truo, crn - nazvaće ga grubom spravom. Za takav dolap vezana je sudbina vranca. Vranac i nije ono što je bio. Nekada je bio oran za posao, gizdav, ponosan. Sada je to jedno bedno, hromo i sipljivo kljuse. On hoće tim da to što više istakne i zato to donosi punoću utiska. Vranac je takav, zato što je okretao dolap. Onda vreme, sile. Ma koliko se otimao, ne može da raskine vezu koja ga drži sa dolapom. Ne može da neutrališe bič, ular, uzdu (izlaza nema). Zbog toga je bedan. Tu je opevan tragizam vranca. Treba samo izdržati i vraćati se na dobro, ali od toga neće biti ništa. Vranac je simbolika u kojoj je sadržana misao o ljudskoj sudbini. Sve je prešlo preko njegove glave (žedan i gladan kroz ceo život). Razlike između pesnika i vranca nema. Vreme je prolazilo, a on sreću i dobro nije iskusio. On je nosio san o miru, dobru, sreći. Sve je to izostalo. Ostala je beda, nesreća, ljudske podlosti. Sve su to kvrge koje čoveka dave. Bič je simbol sila, koje dolaze spolja (kosmički simbol). Drži ga neka ruka. Krug je simbol bezizlaza. Ako je čovek u takvom krugu nema optimizma.
Stihovi imaju rečenične celine. Ukrštena rima. Pesma je misaona ili refleksivna.
Нема коментара:
Постави коментар