Razmišlja o identitetu čoveka. Na početku pesme imamo snažno osećanje ljubavi. Koristi više reči. Razvija maltene - priču. Akteri u pesmi su narator i žena. Ona mu je saputnik. Oni beže od svakodnevnog života. Beže u svoj svet među zvezde. Oni odlaze preko reke i reka ih odvaja od te svakodnevnice koja im smeta. Put ih vodi u brda. Iza sebe ostavljaju zakone života, pravila pokornosti, rođake, roditelje. Pre svega, desila se ljubav i usledilo je idenje u avanturu. On ne zna ko je ona. Ma koliko da su bliski uvek postoji neka skrivenost i tajna. Oni neće da se vrate životu u gradu. Živeće među zvezdama - u zaljubljeničkom svetu. I neko će narušiti tu harmoniju (to je neko čudo, div koji dolazi, ispolin). Svrha tog bežanja su deca, potomstvo, ono što treba da ih osmisli. Sa njima započinje pleme. Oni su bogovi za svoju decu. Pesnik se vraća na prapočetke (žena i čovek izlaze iz raja). Vraća se na pra ljubav Adama i Eve, sa kojima počinje razvoj ljudskog roda. Početak pesme je kada s eto desi.
Iz piščevog aspekta (ugla) pesma prerasta u istorijsko iskustvo. Aspket čitaoca i autora na istoj su liniji. Ali je autor izveo to na jedan filozofski način. Intenzivan događaj iz davne ljubavi pokrenuo je sve.
13. 10. 93 = Koristi više reči. Razvija, maltene, priču. Narativno uvek ostaje. Ima fabulu pesme.
13. 10. 93 = Koristi više reči. Razvija, maltene, priču. Narativno uvek ostaje. Ima fabulu pesme.
Нема коментара:
Постави коментар