Dobriša Cesarić (1902-1980) - "Oblak" i "Slap"...

Knjige pesama - Lirika 1931, Spasena svijetla 1938, Izabrani stihovi 1942, Pjesme 1951, Osvijetljeni put 1953, Goli časovi 1956, Izabrane pjesme 1960, Slap 1970.

Centarlni motiv je obalk. Ova pesma je simbolična. Zaparvo refleksivna pesma, koja predstavlja piščevo razmišljanje o smislu umetnosti. Oblak dobija jedan odsjaj žara - dobija izvesnu prozračnost. Svako živi svojim životom, gleda svoja posla. Jedni grade karijeru, drugi se bogate, a treći idu za hlebom. Za to vreme oblak odnsono pesnik, ide nebom - nekim svojim ciljevima. Taj oblak je lak i prozračan, vazdušast, koji u sebi nosi nekakvu svetlost, toplinu. U predvečerje iznad grada pojavljuje se oblak. Niko na njega ne obraća pažnju. Peo se u visine, kao da je hteo samog boga da dosegne. Predstavlja pesnika, umetnika i stvaraoca uopšte. Drugi motiv je grad, koji predstavlja većinu, masu. To su nebeske visine sa nekim idealima, nekakvim iluzijama. Niko ne gleda gore, niko iz te vreve ne vidi umetnika. Neprimećen krvari lepotu idući nebom - upućuje na stvaralačku muku. Plovio je sve više i više - neki vrhunac, ideal, savršenstvo. Iluzije sve više i više. Kada pomisli da je dosegao do savršenstva, u tom trenutku sve nestaje. Za to vreme oblak, odnosno pesnik ide nebom, nekim svojim ciljevima. 

SLAP - upućuje na kaskade i šum vode. To je njegov san. To je njegovo duhovno i taj san se vezuje za dugu. Slap je kaskada, kad voda udara u kamen. Penušanje vode i izgleda kao da se čipke stvaraju. Belina kao neko tkanje, kada se prema suncu pogleda voda se presijava. Svaka kap je mala. Pesnik tu kap vezuje za sebe. Slap je nešto veliko, a kap nešto neizmerno malo. On umiruje sebe i svoju savest. Njegovo pesništvo je kap i sa tom mišlju on odlazi i ostavlja nas da razmišljamo...