Melanholična, intimno tužna pesma - ispovedna. Ispovest je obeležena jednim trenutkom. Božić - on je sam. Vraća se na ono što je bilo - u detinjstvo. Njegova sadašnjost: on je u sobi. Već je pretprazničko veče. Tu je kandilo i oko njega je sve pusto i prazno. Tišina koja izaziva jezu. Presecaju je zvučne senzacije (sat, peć, vatra pucketa, orah koji dodiruje prozorsko okno) - škripa, zvuk. Deluje zastaršujuće. On sa rukama nad glavom i na krevetu, vraća se u prolšlost.
Ambijent je isti, ali onog života više nema. Decenije su prošle i sreća je tekla kao potok. Seća se. Bila je ikona, kandilo, soba okađena koja miriše, sveće. Sve deluje svečano, praznički i patrijarhalno (simboli duhovnosti, starinskog života). Seća se braća i sestre kao jato u sobi smejali bi se prazniku i uživanju. I tada je bilo vatre (enterijerna deskripcija) - upoznao nas sa ambijentom.
A sada opisuje život. Opisuje oca. Imao je čibuk dima. Zamišljen je bio. I seća se pogleda (nosi ga u sebi minijaturno). Bio je blag i miran. Simbol sreće bila je majka. Šila košulje za Božić. Sve mora biti novo i svečano. To prekida dolazak komšije Petra. Svi se raduju. Vole Petra. On je snažan, nosi fenjer. Počinje priča. Deca najsretnija. Na svakom licu je sjaj i svetlina - odraz duše i unutrašnjeg raspoloženja, izraz usrećenja. Slušaće bajke i priče. Otac uzima gusle i počinje pesma o Banović Strahinji (epski duh roditelja - porodice mesta).
Sećanje se prekida. Kandilo i sada gori, ali sada je sve gluho i čeka nekoga da pokuca, ali nema nikoga.
"I mi smo ko vjetar" - uslovljeno radošću.
Ocvetalo drveće, behar pada na njegovo biće - posipa ga.
Njegove knjige iz kojih izleću ptice. Simbolika za njegovu pesmu i pevanje.
Lepršaju, padaju na njegova ramena. Ako nosi bol neće nikuda stići. Treba da se okrene pesmama, koje pružaju utehu onima koji su usamljeni - pesme ih greju. Pesme su mu veza ili lug između živih i mrtvih. Sve dok je pesama, seća se prošlosti i dragih likova. U njoegovoj duši dolazi do promene.
Samotnjački život ima smisla.
Sadašnjost - sumorna, samotnjačka, potresna i bolna. Javlja se na početku i kraju. U okviru je prošlost, sreća - ram koji drži impresivnu sliku.
Нема коментара:
Постави коментар