Džore Držić - Gorčije žalosti jesu li gdi komu?...

Sličnosti:

1. iskazuje ljubav prema jednoj ženi

2. ostaju ojađeni sa nekim čemeron na srcu

3. jezik na kome su pisali (dubrovački govor, dubrovački jezik)

Razlike:

-ne bavi se njenim izgledom, zadržava se na svojim osećanjima (Držić)

-bavi se opisom i prizorom što je video (Menčetić)

Džore Držić - spominje svoju mladost. Za svoju mladost kaže da je gorka, žalosna i da nema veće žalosti od njegove. On kaže da je njivu koju je posejao, sada drugi žanju. Kao i mnogi drugi, on je pošao u lov. Ulovio je košutu koju je ranio, ali nije ulovio. Umorio se mnogo. Namučio. Kada je mislio da je njegova, on je nalazi kod drugoga. Jezero je obilje života (izvire), sva ljubav blista, a kod nejga je sve mrtvo. Kod drugih se venac sreće sasatvio, a on to nema. U svoj toj ljubavi, on je ucveljen i žalostan.

Petrarkističko: ljubav koja je neuzrvraćena, neuslišena, ljubav zbog koje pati.

Ona je ta košuta, koju je lovio, a drugi je ulovi i ima.

Više teži ekspresivnosti (obraća pažnju na ono što je psihičko, unutrašnje). Koristi se poređenjem (kontrast, antiteza), a dominantnija je metafora (je njegovo uporište) i kontrast. 

Ranio, košuta, posejah njivu, žetva, lov, jezero - metafora.

Kontrast - tamo je izvor, ovamo je žeđ.

Drugi - on.

Ja lov učinih drugi dobiše, ja posejah njihu oni ženju.

Kod drugih - sreća, radost, veselje, zadovoljstvo.

Kod nejga - potištenost, umor, samoća, tuga.