1. - Lirske pesme. Jednostavnost i emocija. Reči pevaju i slikaju. Reč je jednostavna, duboka, ustreptala, slobodna. Pisao pripovetke, drame, publicističke radove...
Pesma je ispevana u 2 glasa u obliku dijaloga, između kraljice i sluge. Kraljici pesnik je kazao viziju života. Kraljica je žena, a rob je sluga muškarac. U ambijentu cveće. Jedne večeri posle zabave koju svi napuštaju, ostaje samo rob, koji je želeo da razgovara sa kraljicom. Moli kraljicu da ga oslobodi svog starog posla. Hoće da ostavi koplje, da se bavi suštinom života. Kada ga je pitala: kad bi napustio posao - šta bi bio, on reče da bi bio vrtlar u njenoj bašti (gradinar). Ona stvara život i svet. Kada ga je pitala: kakva će biti nagrada, on uzvrati da traži ljubav. I ona na to pristaje i on menja profesiju.
41. - "Čeznem da ti kažem najdublje reči..." - Ljubavna pesma. Uzima motiv čežnje. Ispevana je u prvom licu. Govori je muški glas. Imao osećanje straha, neizvesnosti. Sva osećanja su isprepletana i dodiruju se sa čežnjom. Strah da će biti ismejan, sputava mladića da do kraja otvori srce. Kazana je lirskim paralelizmima. Prvi deo pokazuje pesnikovu želju, osećanje, zatim dolazi umetnuta misao, pa onda razlog, tako i ostale rečenice. O klasičnom sukobu ovde nema reči. U prvom segmentu mladić ne govori svoja osećanja iz straha. II - taj strah ne prolazi, već se mladić bori, zato što govori suprotno od onoga što misli. III - dolazi do kulminacije. Grubim rečima i odnosima, se odnosi prema devojci. Nanosi joj bol. IV - Brbljanjem pokušava da sakrije protivrečna osećanja. Njegov pokušaj da sedi pored devojke, dovodi u njemu strah, bojeći se da će mu srce izaći na usta. Na kraju ne može da izađe kao iz paukove mreže, ali ipak prividno pobeđuje strah. Iz skale osećanja koju ima, i devojka je primetila da se u njegovoj duši odigrava bura. Njegova strepnja pred devojkom je stalna i večita.
Нема коментара:
Постави коментар