Simo Matavulj - Povareta (sirotica), Sa dalmatinskih ostrva...

Novela. Ide za jednim događajem. Težište je na unutrašnjim psihološkim stanjima. Junak je Juraj - soldat, vojnik, mornar.

Pripadaju tradicionalnoj kulturi (svetu), običajima. 

"Brzim koracima uputi se Juraj..." - psihološka manifestacija unutrašnjeg nemira.

1. jako versko osećanje

2. slaba moć mišljenja

3. skučen broj reči (moć izražavanja)

Susret sa sestrom.

Seća se rasporeda u kući.

Dijalog majke i sina. Susret sa majkom. Afirmiše se kroz dijalog. Odraz skučenosti, posledica je to što su opšta i kratka pitanja (skučenost u razmišljanju). Jako versko osećanje. Ponavljanje pitnaja. Sluti da će je pitati o devojci (dinamično ubrzano) - beži od njegovih pitanja.

"A ti si pisa da ćeš doći... tako... do deset dan?" - digresija, udaljavanje o tome.

Pitanja mu ne gode. Štur je. To ga zamara, udaljava od onoga što želi da zna. Vraća dijalog u započeti pravac.

Brinu kako da prehrane porodicu. Muškarci idu na rad na ostrva. Psihološka pauza. Ribom, vinogradom. Postaje konkretan. Nestrpljiv - sluti nešto loše. More je izvor. Gibanje, talasanje - ne mogu mnogo da pričaju. Ćutanje prenose, jedno na drugo. Psihološka reakcija - boli ga i jeca. Priča mu o Marici. On pita je li je ona posetila. Maricu nije, jer je nije verio, jer to nije ni priličilo. 

"Joj, ma, ja ću umriti!" - sve ga boli, tišti...

Majka ga prekoreva što se tako ponaša i dobro i loše je pod uticajem boga. Podnose sve to i mire se sa tim. A on to ne podnosi - želi da umre. Da rade sa ukućanima i da se ponaša lepo. 

On bdije. Sutra su zadušnice i nemir i misao povezuje sa pričamao o mrtvim (religiozan - veruje čvrsto u to). San. Njegove sanjarije. Ponoć od Đ. Jakšića - majka. Jutro - preokret kod njega. Priča mu svoj san i religiozni i veruju u snove i predskazanja. Efekat njene priče. Veruje u san. 

"Je to istina, ma?" - da bi se još jednom uverio.

Miri se sa svim tim iza njega. 

"A Jureta neka vazme Pavu!" - njenu sestru, kroz san mu govori šta treba da radi - da mu vrati volju u život. Bila je sigurna da će to prihvatiti.

Radnja je vezana za glavnog junaka. Spoljašnjih događaja nema. Ima samo nešto što se desilo, što se vezuje za njega. Postoje unutrašnji lomovi i zbivanja na psihološkoj bazi.

Govor dalmatinski, ikavski izgovor - da bi dočarao ambijent i mentalitet tog naroda i psihološku prirodu.

Kompoziciju odlikuje kompaktnost. Nema labave veze, suvišnog i nedostatka. Velika majstorija u motivima.