I stvaralac (pisac), ako i čitalac, mora da poseduje velika znanja i opštu kulturu. Mora da poznaje velike stvaroce i najbolja dela iz raznih razdoblja, kao i mnoge specifičnosti, koje odlikuju pojedine književne epohe. On ne može, a da, makar i nesvesno, ne uzima od drugih i iz drugih vremena, ono što je najbolje. Stvaralac mora da sledi tradiciju i da je ugrađuje u svoje stvaranje. Sledeći tradiciju, on, ustvari, sledi zakonitosti i proverene vrednosti, ono što je večno i neprolazno. Po Tomasu Eliotu, engleskom pesniku i eseisti "Tradicija je živ organizam u kojem prošlost i sadašnjost sačinjavaju celinu". Književnik mora biti svestan prošlosti, da bi znao šta je sve pisano i kako je pisano.
Tradicija je, prema tome, veza ili most između prošlosti i sadašnjosti. Tradicija je u jeziku, u raznim literarnim oblicima i obrascima izražavanja (molitva, kletva), u tehnikama komponovanja. Ona je u načinu života i razmišljanja, u mitovima i legendama. Uvek se nešto preuzima i saobražava novom i savremenom. Postoje razne tradicije: evropska, narodna, pisana, pojedinačna (Njegoš kao tradicija, Zmaj kao tradicija, B. Radičević itd.). I ono što je najnovije i ono se na nešto nadovezuje, nešto proširuje, produbljuje i već poznatom daje jedan neslućeno nov smisao.
Gete je govorio: "Svoje sposobnosti donosimo sa sobom na svet, ali svoje razviće dugujemo hiljadama uticaja prostranog sveta, od kojeg usvajamo što možemo i što nam odgovara. Ja imam mnogo da zahvalim Grcima i Francuzima, Šekspiru". Zoran Mišić, posleratni najbolji kritičar kaže: "Prava moderna umetnost ne raskida sa tradicijom. Ona je naprotiv štiti od zaborava, otima je od bezdušnih ruku tehnokratije i hladnih čeljusti mašine". A Ezra Paund američki pesnik govori: "Tradicija je lepota koju čuvamo, a ne lanac za okivanje".
Veliku opštu i književnu kulturu i tradiciju možemo pratiti i kod naših savremenih pesnika: Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Ljubomira Simovića, Branka Miljkovića.
29. 9. 93.
Нема коментара:
Постави коментар