Pretekst (van jezički znaci, građa) - tekst (jezički znaci, transponovana stvarnost) - podtekst (smisao, saznanje o pročitanom)
B. M. - studirao filozofiju. Najumniji i najuspeliji pesnik. 1961 pobegao iz Beograda u Zagreb, jer se posvađao sa prijateljima. Odriče se svega što je pevao. Provodi noć u gradu. Našli su ga obešenog u Maksimirskoj šumi. U jednoj pesmi predskazuje smrt. Napisao je 4 zbirke pesama: Vatra i ništa, Uzalud je budim, Smrću protiv smrti. Njegova poezija je hermetička (zatvorena od metafora i poređenja). Njegova pesma se sa mukom otvara.
SVEST O PESMI - ovde je dato promišljanje pesme. Otvara se relacija: pesnik i pesma. Govori o suncu koje se povlači. Ono što je željeno (neki plod) nije obasjan svetlošću, već je u noći. Govori o plodu, koji je pun noći. To je ono što se želi, nešto što treba spoznati preko pesme. Ne treba otimati svetlost od dana, već ići u nedotaknute i nepromišljene predele (nesaznajno, čulno ne doživeo, onostrano, traje u potpunoj skrivenosti). On zalazi u podzemni svet. Svojom mišlju i fantazijom, boravi u bilju. Ne opevati prisustvo, već nevidljivo i onostrano. Ako sanja glas, sanja i biće čoveka. Na umu ima neki zid, koji nešto taji i skriva. A tamo je zazidan njegov brod (misli, imaginacija, snovi, znaci nesvesnog). Za daljinu iza nekog zida, vezuje se njegovo pesničko biće. Tamo se u toj zazidanosti on oseća dobro. Iza te zatvorenosti peva mnogo lepše. Trajanje iza zida, u svojoj kuli, je iskušavanje sebe. Sve je to povezano sa željom "da se živi bez sebe". On prenosi sebe misaonog tamo negde. Kada se pesma oblikuje, on nastavlja da živi u pesmi, u delu. Želja za pesmom bez pesnika. Tim naporom, da se živi bez sebe i da se dođe po pesme bez pesnika, dolazi do promene, koja vuče u starost, u smrt. Zaustaviti sebe od prolaznosti i zaborava. Ostavljajući pesmu samu i trajući na osobit način u pesmi, pesma se menja (kroz svest čitalaca). Ona doživi neku promenu (menja se unutrašnji smisao i logika). Pišući pesmu od onoga što pripada biljnom i životinjskom, čovek prenosi sebe u taj svet (u stablo, u bilje, u cvet) i na trenutak živi životom bilja. Pesma se ne piše pesma se živi. Biće poklanja sebe životinjama i cveću. Vezivati snagu za crni koren (smrt i način pesničkog življenja).
28. 9. 93.
B. M. - živeo od 1934 do 1961. Zbirke pesama: Vatra i ništa, Uzalud je budim, Poreklo nade, i u zajednici sa Branimirom Šćepanovićem "Smrću protiv smrti".
Jako suviše moralan i zatvoren (hermetičan) u pevanju, ipak se u njegovim ostvarenjima prepoznaju elementi tradicije - narodna tradicija pisana; srednjovekovni motivi, Heraklitova učenja. Tako se javljaju motivi na kojima gradi pesme i naslove: Tamni vilajet, Raskovnik, Raviojla, Bolan i Dojčin, Sluga Milutin, Gojkovica, Orfej i Euridika, Feniks, Ariljski anđeo. Snažan uticaj simbolista i francuske škole, zatim Heraklitove predstave o ustrojstvu sveta, koje intenzivno koristi: zemlja, voda, vatra, vazduh. Tu su i tradicionalni kosmogonisjki elementi: kamen, ptica, plamen, bilje, cvet, koren, smrt.
On ima i eseje, ali i pesme u kojima je opevao svoju poetiku ili shvatanja poezije, kao u pesmama: Pesnik, Svest o pesmi, Pripremanje pesme, Provetravanje pesme, Kritika metafore, Poeziju će svi pisati, Beda poezije.
U poeziji polazi od predmetnog, ali ne peva o predmetima, nego o onome što ti predmeti u njemu pokreću, na primer: misao o praznini, o odsutnosti, o nestajanju. On peva o onome što je pojmovno i metafizičko, himerično i s one starne vidljivog. On ponire u tamu materije i bića, u ono što čini njihov ponor i što se lako ne može dosegnuti.
29. 9. 93.
I. Sekulić - tradiciju treba upijati.
Svako od nas je argonaut - traga za svojim zlatnim runom. Stare činjenice javljaju se u novim kostimima, u novom ruhu.
BALADA - Noć u znaku pijanstva. U zoru zahteva od ohridskih svirača (trubadura) da ga voze po jezeru. Nije imao da im plati, ali je obećao da će im napisati pesmu. Preko njih je došao od sebe. Zanos i opijenost pesme. U vatri inspiracije sricao je stihove. Pred tim nebom koga prekrivaju zvezde, u vedrini, blizini staraca, on kaže: "Na obične reči više nemam pravo". "Moje se srce gasi, oči gore od lepote noći". Koristi iščašeno poređenje "pogrešne reči". (raspravljaju se zvezde kao metafore). Došlo je do rasprskavanja. Uključuje neke mitove i tradiciju oblači u novo ruho ("što je visoko iščezne, što je nisko istruli"). "Ptico dovešću te do reči". Mit o prtici Feniks, koja je vaskrsnula iz pepela u visine (pepeo - nosi životonosnu vatru). "Isto je pevati i umirati". "U tuđem smo srcu svoje srce čuli". Razum ne ide do kraja sa pesmom. Pesma ne živi od savesti, već emocija, himera, umišljanja. "Kradljivci vizija, orlovi iznutra jedu me". Prikovan za stenu (Prometej kradljivac vatre, bogovi su ga osudili i prikovali za stene - mit). "Upamti taj pad u živost" - Dis (Nirvana). "Kad mastilo sazre u krv, svi će znati isto je pevati i umirati". Mit o Odiseju . Uz pesmu ide strašna kazna, smrt. Podleže magiji pevanja. Natpevavao se sa muzama i božanstvima poezije. Nakon njih sve će zgasti i niko neće znati za taj čar pevanja.
POEZIJU ĆE SVI PISATI - nastala je kao odjek na vreme u kojem je pevao i vreme u kome se zagovaralo da pesma i delo moraju biti u funkciji naroda, progresa, da bude veru u život (mora biti društevno korisna). On je u tome video opasnost za poeziju. Ako bi je svi pisali, to bi značilo oduzimanje lepote poezije, vulgarizacija, odumiranje visoke umetnosti. Poezija umesto snova, pesnika sanjara, odabranih reči. Ona će svakoga prihvatati i svakojake reči. A to bi bilo pogubno. Vreme nameće novu poetiku: "Sentimentalni i promašeni ljudi ne mogu biti pravi pesnici naroda". Ko se ne povinuje da stvara optimističku poeziju, taj nema mesta. Može da računa samo na obračune (kao npr. Vasko Popa - bičevan pogrdnim rečima, Miodrag Pavlović). Svako može da peva i da stvara.
30. 9. 93.
Нема коментара:
Постави коментар