Nastanak i razvoj pisma...

Jezik se ostvaruje dvojako:

a) kao govorenje (u medijumu zvuka) i

b) kao pisanje (upućeno na čulo vida, putem grafičkih znakova); i pisanje je vid govora; otuda i dva oblika jezičkog ispoljavanja:

a) kao usmneni jezik - govor i

b) kao pisani jezik - pismo.

Govor je uvek prethodio pismu. Zato se i postanak čoveka vezuje za razvoj govora,  a početak civilizovanog čoveka za pojavu pisma. Na pismu počiva civilizacija i njen celokupni napredak. Savremeni svet nije moguć bez pisma, jer ne bi moglo biti transfera u znanju i otkrićima. Pismo ima dva svojstva, koji nemaju usmeni jezik ili govor:

1. trajnost i

2. prenosivost; to nije samo prostorna, nego i vremenska prenosivost (poruke i saznanja se mogu prenositi i trajati kroz vekove).

Razvoj pisma trajao je hiljadama godina, a nastalo je iz potrebe da se neke stvari zabeleže i sačivaju od zaborava.

1. prvu fazu u razvoju pisma predstavlja slikovno ili piktografsko pismo (nizanje stilizovanih crteža)

2. sledi ideografsko ili pojmovno pismo (označava i apstraktne pojomove: krug je označavalo sunce, ali kasnije on označava toplotu, dan; poguren starac - starost, nemoć); znak više nije slika nego simbol

3. pravo pismo započinje kada crteži i potezi na njima prestaju da predstavljaju predmete ili radnju i počinju da znače neku jezičku celinu; takvo je slogovno ili silabičko pismo: simboli predstavljaju slogove određenog jezika (prelazi se na glasovne vrednosti)

4. sledeći korak u razvoju pisma je pojava alfabetskog ili glasovnog pisma: jedan znak predstavlja jedan glas iz datog jezika.

Hiljade godina je, dakle, trebalo da prođe da se od slobodne slike (koja se može "pročitati" na bilo kom jeziku) do konvencionalnog (dogovorenog) znaka, za jedan glas određenog jezika.

Drevna pisma koja nisu stigla da se alfabetski osmisle su:

-sumersko klinasto pismo

-egipatsko hijeroglifsko pismo (sa urezanim slikama i fonetskim celinama) i

-kinesko pismo, koje kombinuje elemente ideografskog i slogovnog pisma.

1. 10. 93.