Vladislav Petković Dis - Možda spava...

Ljubav...

Osnovni motiv je pesma - arija.

Ljubavna, elegična - najneobičnija pesma. Budi nejasnoću - nesigurnost. Možda - upućuje na nesigurnost, dilemu - šta je u pitanju: san ili nešto drugo; neodređenost. Možda - čini pesmu zagonetnom. Prvi motiv - san i pesma.

To nije pesma jave - dnevnog porekla. Ona je u snu. Lirski subjekat je sluša. I san je neobičan. Sanja ono što ne vidi, zvuk - pesma koja je nastanila san. Ona je kao neki melem, zanos, nešto što razgaljuje, opčinjuje. On se probudio. Ne može da se seti pesme. Sa nestankom sna i ona je isparila. Jedino pamti da je bila - postojala. Dan ili java, javlja se kao sila koja razara lepote sna. Lice jave je nešto drugo. Grubost je u njoj. Mnogo običnog, ponovljivog, neprijatnog. Dok je san tekao nije se marilo ni za sunce, jutro, zoru... Buđenju je pretpostavljen san, kao carstvo neobičnog, raskošnog, prelepog. On se ne seća pesme, ali u pitanje je doveden i sam san. 

Pesma se povlači, ali se uvodi drugi motiv: oči. U snu on je video i doživeo oči, čije poreklo ne može da se uspostavi. Možda - zamenjuje neodređena zamenica neko. U njima je video nebo i one su bile takve boje. 

Treći motiv: motiv lica - ne zna kakvo je. Sve dopire iz njegove podsvesti, iz dalekih sećanja na dečje dane, iz doba igara. Ne seća se pesme, sna. Neke oči - određuje poreklo očiju. San je izmaglica, pena, nepostojan je, nemoguć u svojoj neuhvatljivosti. Sanja samoga sebe iz detinjstva ili nečije oči. Njegova duša se našla u prostoru i suočava se s njim. Motiv očiju se nastavlja, ne gasi se. Oči koje ga kroz život vode, u snu posećuju, zainteresovane za njega i njegovu sudbinu. U sne mu dolazi majka. To su oči majke. Seća se njenih očiju - brižnih, radsonih. Sa očima ide ljubav, radost, sreća, proleće, lepota. Oči u određenoj situaciji. Iz cveća, sa nekog dna, odozdo. Kruna na glavi i cvet u kosi - usmerava na devojku. Ona je mrtva i gleda odozdo sa odra. Oko nje cveće. Ne zna da li je mrtva ili spava. Nije bliska - konkretna. Ona spava i možda će doći posle sna. Iz materijalnog u duhovno. 

Pesma je spevana u jedanaestercu. 

Monotonija, tuga - donosi jezu.