Ima 24 poglavlja. Kompozicija spoljašnja. Nema centralne ljudske ličnosti. Ljudsku sudbinu preuzima most, tj. arhitektonsko delo. On spaja vekove. Ulogu junaka u delu preuzima most. Za njega se vezuju priče, ljudske sudbine, legende, događaji. Most je središte. Svako poglavlje predstavlja jednu priču (novelu) - to je unutrašnja kompozicija. Svaka priča ima svoju ljudsku sudbinu i događaj i svoj način građenja, razvijanja. Priče nisu slučajne. One su lepe - našle su svoje mesto. Spoljašnja kompozicija, doživljava se čvrsto i logično. Opis prirode, kanjon Drine - gde se otvara kapija tu je podignut most. Velelepno delo u divljini. Razvija poglavlje - danak u krvi i vraća nas u vreme turske imperije. Konjska kolona baš tuda će preći Drinu i čuće se reči: "Sine Rade nemoj majke zaboraviti". Rade je postao vezir. Sve više mu se budilo sećanje na zavičaj i na majčine reči. Gradi most. Nije zaboravio majku, reči, zavičaj, narod, varoš. Dramatičnost gradnje mosta. Prate ga priče, mitovi, legende, stradanja, umiranja, patnje. Tu je surovost i stardanje, a ne sjaj i raskoš. Legende - primer Radisava, koji se pobunio protiv tiranije, jarma i kuluka. Most sagrađen, ispisan zapis. Paša umire, ali je ostalo nešto što nadilazi moć i slavu - a to je most (građevina). Poplave, bune, epidemija, bolesti, rat, bombardovanja. Ljudske sudbine. Pokazuje šta biva sa ljudima raznih vera: da li ih strašni događaji povezuju i ti lomovi strašni???... Život i smrt vezani su za most. U delu postoji i lajt motiov o trajnosti mosta i prolaznosti ljudi. Dinamička kategorija - što odlazi, prolazi i menja se. Da se izbegne monotonija. Ljudske sudbine koje se vezuju za gradnju su sudbine hrišćanskog sveta i kolektiva. Gradi se i podiže most. Narod je to doživeo kao zlo i nedaću. Nezadovoljstvo, pobuna, tiranija, poniženje, zla kob, buntovničko hajdučko (Radisav) - on je heroj, legenda. Pobune uvek počinju od reči. Mitološko je o vili Brodarici, koja ruši most. Primitivna svest - polubožanska bića. Pljevljak sluga, izvršilac, puzi - predmet u rukama drugih (boji se Abid age). Etapno mučenje Radisava:
1. zagrejane verige
2. čupanje nokata sa kleštima
3. nabijanje na kolac; varvarska, stravična scena; jednostavnim jezikom i dosta slikovito, kao u "Ilijadi" kada Hektor vuče Ahila na dvokolici. Svet je bio iznenađen - impresioniran - dive mu se. Ta visina je nedostižna. Niko nema snage da gleda muku i bol. Radisav je zakoračio u legendu, jer nema ljudske visine, dok se ne izdvoji od visine. Postao je mit i legenda tek na toj visini. Most prati i smrt - izmišljanje priča. Arapin - po kamenu na njega. Na tu priču pokreće jedan otvor. Roditelji plaše decu (vizije, priče dečjeg sveta). Za zidine mosta, za ivice mosta vezana je sudbina Ćorkana, koji je svačiji i ničiji. Tragična ličnost, nema skrovišta, topline, dom, ljubav, ali ima dušu. Ima smisao za lepotu. Opčinjen je igrom. On pije i čezne za lepotom. Za Andrića visina je metafora, a idenje prema visini simbolično značenja. Graja, grohot, smeh, opklada. Nema podsmeha, podviga, dela, vinuća u visine, ako se ne ide putem zabrane. Fata voli noć i tišinu...
Нема коментара:
Постави коментар