Ivan Mažuranić - Smrt Smail-age Čengića...

 I. M.  - rođen 1814, umro 1890. Bio je advokat po zanimanju (pravnik). Hrvatski ban 1873-1880. Pisao pesme rodoljubive, dopuna speva Osman (14 i 15 pevanje) od Gundulića; Spev istorijski Smrt Smail-age Čengića, napisan 1845, objavljen 1846. tema: istorijska, smrt silnika Smail-age 1840. Kompozicija: Agovanje, Noćnik, Četa, Harač i Kob.

Smail-aga - istorijska ličnost. 

Neistinito - da je bio baš toliki zulumćar, da nije poginuo na  Gaskom polju, već na Drobnjaku.

Rodoljublje Č - kad Crnogorci kreću da oslobode narod, nemaju prepreke; slobodarski duh i borba protiv tiranije; hrabrost, požrtvovanje, ljubav prema domovini.

Starac - zemlja, njihova je i dužni su da je brane.

Agovanje - moć, mučenje, navala zla, samovolja.

On sebe vidi kao vuka prema mišu (kontrast, hiperbola). Došlo je do navale, poplave zla. Zlo je došlo sa agom, jer uživa u tuđim umiranjima i mukama. Potreban mu je publika i neko ko će mu se diviti. Daruje im konopac, sablju, kolac, a oni ne jadikuju. Viteški vid umiranja imaće za posledicu - strah. Aga će osetiti hladnoću i bes. Javlja se bes i smrt starca Duraka. Da nije bilo smrti, ko zna kako bi se pokrenula radnja. Durakov sin Novica, ne može da podnese bol i gubitak oca i kod nejga se javlja izdajstvo i osveta. To nije čin ljubavi i humanizma, već buntovništva (buntovnik). Nije čuo njihove vapaje. Svi su pali pred njim bez straha na kolena. Početni strah, nazire se strah kao hladan šiljak da ga probada.

"Hitre sluge poslušaše" - ironija; plaše ga se - uvek su poslušni.

Sakriva strah. Ubistvo Duraka govori o dimenzijama i širini zla. Aga - on je zver. Surov, bezobziran, krvoločan.

Harač - još jedno zlo i mučenje, ali bogatijeg sadržaja, razgranato. Aga dolazi da kupi harač. Sluge to kupe, a aga je pored čadora i isprobava sebe u viteškim veštinama. Posustao je. Nema više onu snagu. Sa 4 strane dolaze sluge i vode raju. To je simbol krsta - golgota. Pod besom koji je provalio u njemu, on pogađa slugu umesto jednog roba. Došao je da kupi harač, a nije ga sakupio. Stravična slika (Ilijada - Ahil ubija Hektora i vuče ga na dvokolici). Masovno raju vezanu za repove konja - vuku po polju. Uplašeni da će raja umreti, a da harač neće dobiti - oni ih bičuju. Turci im se smeju. Jedan malaksao glas moli i tu se otkriva vreme robovanja. Aga kada se umori psihički, predah nalazi u vinu. A jedan starac Bauk mu peva na guslama o njegovom junaštvu. Došao je na Kosovo da kupi harač, a nije ga pokupio. 

"Mujo, Haso, Omere, Jašare, deder, kučke, konje dobre zaigrajte poljem ravnijem da vidimo kako krsti trče!" - veznici izostavljeni - izgovara se jednim dahom. Bes se iskazuje verbalno, rečima, koje izgovara. Vlastita imena u vidu nabrajanja. Kučke - uvreda imena. Nekontrolisani bes. Sve što je sinulo i proletelo kroz galvu, našlo je mesta ovde.

U njemu se budi bes, jer mu se ruga nevreme, grom i munje. To nagoveštava borbu i osvetu. Njegovo junaštvo iščezava, dok sluge traže oružje, on traži konja da beži. To je strah da sačuva život. Kada je napravio poslednji korak ubijaju ga i odsecaju mu glavu. Zlu dolazi kraj. 

Zlo je strašno i rušilačko, ali je i prolazno...