Nailazimo na muški glas, koji se obraća ženi (draga). Dvoje zaljubljenih.
7 strofa sa po 6 stihova.
Slavi se ludilo.
A svet radoznalo posmatra. Ljudi oko njih ih sažaljevaju, dok oni slave. Oni slave zato što su se odvojili od tog sveta. Šetaju bolničkim parkom. Dan je sjajan, sunčan. Oni su dvoje zaljubljenih, koji su sišli s uma i šetaju u belim košuljama.
Svetkovina je slavljenje. To je ono što je prethodilo - odbačeno. Došlo je do ocepljenja između njih i sveta. Stoje naspram jedno drugog. Ljudi koji su ostali na onoj strani - oni hvale život koji žive, a koji su ovo dvoje ostavili (koji su sišli sa uma). Oni ne mogu da shvate lepotu i smisao ludila u kome su završili. Bekstvo od postojećeg, stvarnog, malograđanskog. Dok im je život bio zagorčan, ovde je svetao, srdačan, krotak. Nedostaje znancima vino života, strast, osećanje. Tragaju za onim logičnim. Čovek mora da izađe iz kruga i da se preda strastima i osećanjima. Oni su pokidali lance života i sada su u parku bolničkog kruga. Srećni su. Drugi ih gledaju. I diskutuju o njihovoj sudbini.
U tom novom svetu se osećaju srećni. Njihov položaj u odnosu na svet - osećaju se nadmoćnim. Ludilo bi moglo da znači njihov ljubavni zanos. Ostavrili emotivno jedinstvo, koje drugi ljudi ne mogu da pojme (dvoje - poludeli, mladi, nisu normalni i zdravi kao mi). Više su suze sažaljenja, nego otkrivanja istine. Oni se dive njima i plaču. Intimistički karakter. Prelom u svesti i ponašanju čoveka. Dolazi do kidanja između malograđanskog.
Jovan Skerlić zalagao se za: optimizam, zdravlje, lepotu, kult, patriotsko i stoga je osudio i odbacio ovu pesmu.
Pozitivno govore: Matoš, Isidora Sekulić, Velibor Gligorić, Zoran Gavrilović (nema ubitačnu procenu kao Skerlić)...
Нема коментара:
Постави коментар