Nije uopšte toliko važno da li jedan pripovedač opisuje sadašnjost ili prošlost ili se smelo zaleće u budućnost. Ono što je pritom glavno, to je duh kojim je nadahnuta njegova priča, ona osnovna poruka koju ljudima kazuje njegovo delo...
Da bi jedno delo bilo umetničko - šta je potrebno???... Mora da bude duhovno. Mora kod primaoca (čitaoca) da izazove osećaj lepog.
Šta je predmet umetničkog dela???... Sve ono što slika, sve ono što služi muzičaru za komponovanje, što ga inspiriše - a to je život i čovek.
Kad kažemo da je umetničko delo - savršeno delo i šta to znači???... Da je prisutno u svakom vremenu. Da ga svi razumeju.
Od čega zavisi umetnički doživljaj književnog dela???... Zavisi od primaoca, od njegovog uzrasta, njegovog čitalačkog iskustva.
Umetničko delo je subjektivno delo, zato što u njega stvaralac unosi svoja osećanja, misli, maštu.
Inspiracija je nadahnuće ili neodoljiva potreba za stvaranjem. Stvaraocima je potrebna mašta (fantazija, imaginacija), zato što oni pomoću nje izazivaju nešto što je daleko i nemoguće.
Čulni doživljaj.
Razlika između stvaroca i sveta: intenzivno misli, oseća, moć zapažanja, smisao za originalnost.
Umetničko delo je samostalno, zato što je lična slika, zbog subjektivnosti koje u sebi nosi - neponovljivo...
Нема коментара:
Постави коментар