Glavni motiv je rodna gruda (zemlja, zavičaj, mesto rođenja, prostor domovine). Prisutno je osećanje ljubavi prema domovini. Pravi uvod (uvertiru) da bi što više nagalsio snagu tog osećanja.
Uvod - prolaznosti svega nakon svega, posle svega dođe, u čoveku se javi kada čovek počinje da malaksava, odumiru mu snage, ne želi da se više bori, prksoi, traje. On se predaje sudbini. Bile su želje, vera, nadanje, borba, prkošenje, da se traje, živi. On je kapitulirao - odriče se svega. Sada je zamoren - razočaran, ne želi nikakvu borbu. Druga želja - potpuno se prepušta - nosi ga dan. Tužan, prazan. Sve kad postaje monotono, jednolično, sivo. U tom trenutku nemoći, to je prvi znak sumnje koja prodire u veru i počinje pesimizam. Sve što je nekada bilo dragoceno, polako se gasi. Započinje degeneracija ili rušenje svega postojećeg. I za uspomene nema volje i one se udaljavaju. I eho se potire - nestaje. Sve je izgubilo prvobitnu vrednost. Nema cilja - ideala. Ideali su tralje. Kada čovek kapitulira u sebi i kada je čangrizav, nema želje za razgovore i susrete i ostaje ljubav prema rodnom kraju. Biće pretvoreno u ruševinu.
Uvodi motive - stvara poetiku. Dok se u životu sve menja, ovde taj prostor ostaje večito. To traje i nosi se. Ne može se svaka gruda, prostor, doživeti isto. Svaka zemlja ima svoje boje, mirise, sunce, oblake, dušu, prirodu, ljude, svet. Uvek srce vuče u pravcu rodne grude. Tu je živeo i trajao.
Poenta - koliko se stari, sve što je u životu bilo odumire, ali rodna gruda večito ostaje.
Нема коментара:
Постави коментар