Melanholičan ton. Osnovni motiv jasika. Ambijent sumoran. Senči njegove pravce. Njegova slutnja o smrti. Slika ambijenta se produbljuje i reći će da je omorina i mrtvilo. U tom mrtvilu, kao da se nešto izdavaja, a to je jasika. Koristeći ponavljanja unosi ekspresiju i svoju dušu (emotivno govori). To je motiv pevanja. Poredi sebe sa jasikom. Prisustvo jasike ga uzbudilo. Ona treperi, tanka je i u visini je. U treperenju vidi tamni nagon. U tom mrtvilu nagon struji i dok treperi, ona živi i postoji. Tamni nagon jasike dovodi u vezu sa sobom. Za njega znači neumitni život. U svemu tome ima nečega neobjašnjivog. Život koji se javlja - da se postoji, traje, opstaje. Vraća se na svoje stanje. Gleda je sa tugom i čežnjom. Život su njegovi bolovi - šta je bilo, a šta je sada.
Jasika simboliše duševni unutrašnji nemir, koji ne možemo lako da dokučimo, shvatimo.
Pesma počinje pejzažom. Život pokreću nagoni - neki unutrašnji zakoni prirode.
Priklanja se životu - klanja se.
Нема коментара:
Постави коментар