Pesnik je u I licu. Refleksivna. Otkriva kao motiv ljubav. U prvoj rečenici se otkriva mogućnost da spozna svet oko sebe. Te mogućnosti su jako slabe. Odmah posle toga dolazi ljubav. Pesnikovo razmišljane o smislu života, nekog životnog kruga, koji se stalno okreće. U toj nemogućnosti saznanja, dovodi do toga da čak ni ljubavlju ne možemo sami odlučivati. Ovde je osnova ljubav. Govori o životu uopšte. Život je za njega nekakvo more, prosto nešto što je večno, u nekakvom kruženju. Uvek se dešavaju nekakve situacije, životne priče. Mogli su se i dva ljubavnika sresti u nekom drugom životu. U središtu motiv žene - ljubav. Obraća se njoj. Govori joj - možda će se ona nekada vratiti. Možda sada je i ona zaljubljena u njega. Ako je toliko voliš - tako snažne emocije. Možda ta ljubav čak i neće proći. Biće skrivena u kutku njegovog bića, ali on pored toga što je neće prepozanti, on ističe da ljubav postoji, ako ne prema njoj, možda prema nekoj drugoj ženi... Dalje obraćanje ženi. Možda će se ta ljubav i obnoviti. Sada opet govori o novom vidu, kako on shvata život. Opet ponavlja koliko je sve u pokretu, to vreme i vremena. Na vreme smenjuje se radost i tuga. Naglašava tu dinamiku nekakve promene. Zbog one nemogućnosti ističe. Mi živimo isti onaj život, koji su živeli naši preci. Na kraju se ponavlja ponovo I strofa. Struktura je zavorena, prstenasta. Motiv ljubavi se uključuje u motiv života. Motiv ljubavi nije dominantan. Sugeriše osnovnu misao - a to je misao o večnosti života. Razmišlja uopšte o životu. Tim zatvaranjem kruga pesnik potvrđuje svoje razmišljanje.
Cesarić napisao je relativno malo i sa velikom pažnjom. Puno vremena je posvećivao svakoj svojoj pesmi. Izrazit je pesnik srca - lirik. Pesme mu se odlikuju jednostavnošću, spontanošću, jezgrovitošću izraza. Nadovezuje se na tradiciju najistaknutijih hrvatskih liričara (Matoš). Lirika mu je uvek sentimentalna i popularna, zbog svoje jednostavnosti, starinskog senzibiliteta, ali i sa osećajem za modernog urbanog čoveka.
Нема коментара:
Постави коментар