Bio je politički angažovan. Zmaj je najveći dečji pesnik u srpskoj književnsoti. Kao romantičarski pesnik, stvarao je i za omladinu sa nameram,a da na jedan nametljiv (?) način prouči i pokaže šta je to dobro, a šta ne. Pisao je on elegične, ljubavne, rodoljubive, socijalne i satirične epsme, ode i epigrame. Niko više nije napisao od Zmaja i toliko traga ostavio iza sebe. Iako mu je život bio nesrećan i sav u znaku umiranja bliskih i dragih. Ali i tada on nije gubio volju za životom, nije do kraja padao, uvek se uspravljao, imajući na umu smisao života koji treba tražiti u shvatanju drugih, u pružanju pomoći, u stvaranju za druge, a posebno kada su u pitanju siromašni i deca. Decu je kao lekar lečio, za njih uređivao časopise i pisao pesme. Od listova i časopisa koje je uređivao poznati su: Javor, Zmaj, Žiža (?), Neven. Od njegovih zbirki za decu: Čika Jova srpskoj deci. Tu su i pesničke knjige: Čika Jova srpskoj omladini, Pevanija, Druga pevanija, Snohvatice, Devesilje, ciklusi pesama koje su intimistički obojene: Đulići i uveoci. Oženio se Ružom Ličan. Zaljubio se u nju. Toj ljubavi i sreći posevtio je knjižicu "Đulići".
Oženio se Ružom Ličan, zaljubio se u nju i toj ljubavi i sreći posvetio je knjižicu Đulići, a na turskom đul znači ruža.
Đulići uveoci - pred kraj života umire od tuberkuloze. Prati njeno bolovanje. Iznosi svoju strepnju za ishod njenog života. Elegičnost, tuga. Nada se da će joj biti bolje. I deca će posle smrti majke umirati. Porodična idila polako nestaje, nemiri, strepnje, nesanice.
Đulići - njegovi cevtovi, zadovoljstvo, radost, sreća, ocvetavanje, olistavanje, toplina. Vene, iščezava, ostaje prazan, sam. Usvaja dve sestre i one kao devojke od 13-14 godina boluju i umiru - prokletstvo. On je patio ali je smataro da treba živeti i uložiti napor da se drugima pomaže, da se osmišljava njegov život...
Poznanstvo je započelo pored kreveta sestre koja boluje. Sve je sumrono, kameno i dani i nebo, tvrdo, gladno. Iskazana ljubav prema sestri. Briga prema njoj. Registruje se prisustvo drugarice, melem, rana, jedna patnja. Dilema šta činiti - da li saopštiti. Javlja se misao da sestra kaže o ljubavi. On je stidan, patrijarhalan. Melodija nardone pesme mu je bliska.
Đulići uveoci - sumorna stanja, raspoloženja.
VII
Mesečina. Meseca nema. Ona u snu sanja venac i u snu od neke nesvesne miline. U snu se smeje i vidi da je ponoć - mesečina. Zanos. Ona koju voli, na koju misli. Snohvatica ljubavna. Sve je jednostavno, ali neuhvatljivo i nedefinisano.
XVII
Ditirambična ljubavna pesma.
Razdraganost, raspevanost duše, izvire vedrina, što je zaljubljen. On je voli i svoju nežnost hteo bi da izrazi kroz imenovanje. Traga za rečima koje će biti nežne, mile, drage, imaju dvostruku funkciju.
1. njegov odnos prema njoj - ljubav, nežnost
2 da ukaže na neka njena svojstva i njene karakteristike i sada smišljanje imena
Sve je lepo i dobro, ali osećanja su mnogo veća.
lane - mladost, čistota, nevinost.
blago - što se ceni, ima
dušo - unutrašnja svojstva, je stecište onoga što je duhovno, plemenito
drago - milo, rumeni cvet
On je spreman čitav vek da izmišlja reči, da li reč postoji i njom nazove rumeni cvet.
Oženio se Ružom Ličan, zaljubio se u nju i toj ljubavi i sreći posvetio je knjižicu Đulići, a na turskom đul znači ruža.
Đulići uveoci - pred kraj života umire od tuberkuloze. Prati njeno bolovanje. Iznosi svoju strepnju za ishod njenog života. Elegičnost, tuga. Nada se da će joj biti bolje. I deca će posle smrti majke umirati. Porodična idila polako nestaje, nemiri, strepnje, nesanice.
Đulići - njegovi cevtovi, zadovoljstvo, radost, sreća, ocvetavanje, olistavanje, toplina. Vene, iščezava, ostaje prazan, sam. Usvaja dve sestre i one kao devojke od 13-14 godina boluju i umiru - prokletstvo. On je patio ali je smataro da treba živeti i uložiti napor da se drugima pomaže, da se osmišljava njegov život...
Poznanstvo je započelo pored kreveta sestre koja boluje. Sve je sumrono, kameno i dani i nebo, tvrdo, gladno. Iskazana ljubav prema sestri. Briga prema njoj. Registruje se prisustvo drugarice, melem, rana, jedna patnja. Dilema šta činiti - da li saopštiti. Javlja se misao da sestra kaže o ljubavi. On je stidan, patrijarhalan. Melodija nardone pesme mu je bliska.
Đulići uveoci - sumorna stanja, raspoloženja.
VII
Mesečina. Meseca nema. Ona u snu sanja venac i u snu od neke nesvesne miline. U snu se smeje i vidi da je ponoć - mesečina. Zanos. Ona koju voli, na koju misli. Snohvatica ljubavna. Sve je jednostavno, ali neuhvatljivo i nedefinisano.
XVII
Ditirambična ljubavna pesma.
Razdraganost, raspevanost duše, izvire vedrina, što je zaljubljen. On je voli i svoju nežnost hteo bi da izrazi kroz imenovanje. Traga za rečima koje će biti nežne, mile, drage, imaju dvostruku funkciju.
1. njegov odnos prema njoj - ljubav, nežnost
2 da ukaže na neka njena svojstva i njene karakteristike i sada smišljanje imena
Sve je lepo i dobro, ali osećanja su mnogo veća.
lane - mladost, čistota, nevinost.
blago - što se ceni, ima
dušo - unutrašnja svojstva, je stecište onoga što je duhovno, plemenito
drago - milo, rumeni cvet
On je spreman čitav vek da izmišlja reči, da li reč postoji i njom nazove rumeni cvet.
ĐULIĆI - Elegična. Na turskom ruža, cvetovi, zadovljstvo, radost, sreća, ocvetavanje, olistavanje, toplina. Vene i iščezava - ostaje prazan. Usvojiće svoje dve sestre kao devojke i one boluju i umiru (prokletstvo). On je patio, ali je smatrao da treba živeti i uložiti napor da se drugima pomaže, da se osmišljava njegov život.
"Kaži mi, kaži kako da te zovem" - ljubavno. "lane... blago... dušo... drago" - ukazuje na mladost, čistotu, nevinost. Razdraganost, raspevanost duše, izvire vedrina što je zaljubljen. On je voli i svoju nežnost hteo bi da izrazi kroz imenovanje. Traga za rečima koje će biti nežne, mile, drage. Imaju dvostruku funkciju. Ditirambična pesma.
1. njegov odnos prema njoj - ljubav, nežnost.
2. da ukaže na neka njena svojstva, njene karakteristike i sada smišljanje imena.
3. sve je lepo i dobro, ali osećanja su mnogo veća.
Oženio se Ružom Ličan - zaljubio se u nju. I toj ljubavi i sreći, posvetio je knjižicu "Đulići".
On u stihovima beleži trenutak kada ona boluje i on bolesniku kazuje lepe reči, nade ohrabrenja, ali bira ono što ona najviše voli, o onome što će je podsetiti na ono što su bili - mladi, zaljubljeni, srećni. Spominje joj proleće, sunce, slavuje, Fruška gora - raj, hlad, lišće, drveće, jagode, cveće, potok, studenac - da leči lekovit. I dok razvija slike što nju raduje, ona odgovara kratko, a što je u vezi sa njenim stanjem - "proleće je blizu, o sunašce drago, o mili slavuje". Pesma je raznežuje. Kad on priča o fruškogorskom raju, ona već vidi sebe u tom hodu i na kraju potonuće u dremež, umorila se, iskopnila. A on ne veruje u tu reč, u to tešenje i to bi hteo, ali kao čovek zna da to neće imati koristi
On u stihovima beleži trenutak kada ona boluje i on bolesniku kazuje lepe reči, nade ohrabrenja, ali bira ono što ona najviše voli, o onome što će je podsetiti na ono što su bili - mladi, zaljubljeni, srećni. Spominje joj proleće, sunce, slavuje, Fruška gora - raj, hlad, lišće, drveće, jagode, cveće, potok, studenac - da leči lekovit. I dok razvija slike što nju raduje, ona odgovara kratko, a što je u vezi sa njenim stanjem - "proleće je blizu, o sunašce drago, o mili slavuje". Pesma je raznežuje. Kad on priča o fruškogorskom raju, ona već vidi sebe u tom hodu i na kraju potonuće u dremež, umorila se, iskopnila. A on ne veruje u tu reč, u to tešenje i to bi hteo, ali kao čovek zna da to neće imati koristi
IZ ĐULIĆA UVELAKA - njegov nemir još jači. Smrt sa njenog lika. On je pored nje - bolesne. Govori o praznoj nadi - kao da ne veruje. On je očajan, nepomičan - sedi na stolici (psihičko stanje) - javlja se kad se njemu javi misao da će umreti i ostati sam sa detetom. Vreme ide. Smrt se približava. On želi da duže živi. Želja da još traje, živi - odloži čas umiranja. Beži od istine. Oseća se kao očajnik - ne zna šta da radi. Nemir i očaj unutrašnji, iskazuje se vizuelno i zvučno onim što govori. Zvučne slike. Obraćanje bogu, anđelima - patrijarhalan i religiozan; veruje u više sile. I njegov očaj. U najvećem očaju, obraća se bogu. Toliko ona znači i želja za njenim prisustvom u idenju i košmaru, zaustavlja se nad kolevkom. Registruje nečije prisustvo i dete sa njegovog lica vidi očaj i plaču u duetu. Oni mole nekoga da im pomogne. "Ne sme nam umreti!" - očaj, vapaj. Gubitak drage osobe.
JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA - himna je posebna lirska vrsta, posvećena bogu Suncu u znak počasti kraljevima. Ima uzvišen stil, ton, biran jezik. Menjala je svoju suštinu, pa je postala hvalospev. Ispevana jednom narodu. Ističu se vrline jednog naroda što ga krasi. Teško je doći do prave himne. Liči na himnu. Bira posebne reči. Iza toga stoji ruganje, podsmevanje. Aluzija na njegovu oholost . Apsolutizam. Samo postoji zbog njega - u njegovu slavu, znak. Zahvalnost što postoji. On hoće da se naruga, nasmeje tome. Javlja se kao središte jedne države, naroda. Na kraju opomena, zbog njega postoje dadžbine, jer iz prividnog sna mnogo se krije. Kad se narod podigne - teško onda.
Нема коментара:
Постави коментар