1. Jezik, rasa i kultura
a) rasa kao pojam je podrazumevao biološke osobine, antropološke, etničke i geografske, pa se govorilo o arijevskoj, dinarskoj, mediteranskoj i alpskoj rasi. Jezik je ranije bio dovođen u vezu sa rasom, pa se smatralo da je on izraz nekih tipoloških osobina jedne rase, tj. da sve što karakteriše rasu nalazi mesto u jeziku.
Moderna nauka to odbacuje i smatra da jezik i rasa nisu nužno povezani (dete iz Nigerije, odraslo u Beogradu, pripada određenoj rasi i nosi i čuva njena obeležja, ali govori jezikom sredine koji nije u direktnoj vezi sa tom rasom).
b) pojam kulture uključivao je materijalni aspekt, društvene ustanove i duhovna stanja. Smatralo se da je jezik izraz kulture, odgledalo kulture. Tako i jeste, ako se misli na rečnik i njegovo bogatstvo, ali ne i kada je u pitanju gramatički sistem.
Ne postoji unutrašnja povezanost između kulture i jezika. Može više jezika da učestvuje u oblikovanju jedne kulture, kao npr. u orjentalnoj kulturi u kojoj učestvuju 3 raznorodna jezika: arapski, turski i persijski. A ima i obrnutih slučajeva: da u jednoj kulturi učestvuje više ejzika, kao npr. na Balkanu.
Stepen kulturnog razvitka jedne društvene zajednice ne uslovljava posebnu jezičku strukturu, npr. ljudima stočarske kulture odgovara poseban glasovni sistem u onosu na zajednicu urbane kulture.
2. Jezik, nacije i države
a) kada je u pitnaju odnos nacije i jezika, nema uzročne povezanosti. Mnoge nacije imaju jezik koji je samo njihov (mađarska, kineska, japanska), ali ima slučajeva kada jedna nacija ima više jezika (Belgijanci - francuski i flamanski; Kanađani - francuski i engelski; Švajcarci - nemački, italijanski i francuski). Može i obrnuto - jedan jezik, a više nacija: nemački jezik - Austrijanci, Nemci, deo Švajcaraca; engelski - Britanci, Kanađani, Amerikanci, Australijanci, Novo Zelanđani i Južno Afrikanci.
Jezik i nacionalnost nisu usko povezani, mada ima zabluda da tako i treba. Zato što se jezik uzima kao važan simbol nacionalne pripadnosti, zbog čega dolazi do nesporazuma, u prvom redu, političkih (Muslimani bi hteli svoj jezik - bošnjački; Crnogorci - crnogorski).
b) kada je u pitanju odnos jezika i države, onda se može reći da nema nikavih podudarnosti. Mnogo je više jezika nego država. Odnos je 4000 prema 200.
Jedna društvena zajednica koju jezik podrazumeva jeste - jezička zajednica. Jezička zajednica je kolektiv koji govori datim jezikom. Nju ne mora da čine ljudi koji svi žive na istom mestu, niti svi ljudi koji govore istim jezikom; ne mora da pripadaju istoj rasi, istoj kulturi, niti istoj političkoj formaciji.
2. 10. 93.
Нема коментара:
Постави коментар