Sredina 16 i početak 17 veka. Ovo je tragedija, jer prikazuje nesrećni život mladog kraljevića plemića Hamleta. Likovi su birani iz viših krugova. Delo je pisano mahom u stihu, a takođe se završava tragično. Hamlet je sin kralja. Nalazi se u Danskoj, a svet je suviše surov za njega. U svemu tome, on se teško snalazi, iako je obrazovan i inteligentan. U njegovoj svesti nasatje haos posle očeve smrti, koji je ubijen na svirep način. To je bila zavera, a on je to zaključio iz želje njegovog strica da mu oženi majku i uzme presto. Pre toga živeo je mrinim i spokojnim životom. Udaja njegove majke u njemu je uzrokovala jednu promenu. Sve vreme on nosi sumnju, a pravi poraz za to je - kada saznaje od sluga da mu viđaju oca, u obličju duha. Od duha Hamlet saznaje da mu je otac ubijen. Ali on nije od onih koji se predaju osećanjima, nije brzoplet. On prezire zlo, zgrožava se nad ubistvima. Za svoju sumnju želi da nađe dokaz i rešava da se osveti, jer je to obećao duhu. Okružen je nevernim ljudima, ali je i izrežirao sve. On simulira ludilo. To je ustvari maska za sve ono što smišlja u sebi. Pravi čudne pokrete, govori čudne reči i dolazi sav pocepan i raščupan kod Ofelije, jer je i ona zavisna od svoga oca Polonija i ona mu sve poverava. Svi su primetili da sa njim nije nešto uredu. Kralj poziva njegove drugove iz detinjstva. Svi da uhode (Polonije,...). Hamlet kada je ugledao drugove, procenio je odmah njihovu posetu i tera ih da priznaju da su kraljeve uhode, kao i mnogi drugi. To su mu priznali, a kralju su saopštili da je stvarno lud. Znao je da će jedino preko glumaca doći do prave istine. "Mišolovkom" naziva predstavu, koja treba da uhvati kralja. Kralj je uvideo da će Hamlet otkriti njegovo pravo lice i odlučio je da ga pošalje u Englesku. I kada je kralj uvideo šta predstava znači, reagovao je bruno i naredio je da se upale sve baklje i da se svi raziđu, a da se predstava prekine. To je još jednom potvrdilo da je kralj ubica. Razgovor Hamleta sa majkom špijunirao je Polonije (iza zavese). Hamlet je prosipao oštre reči, oštrije od noža, nebirane reči. Bio je grub. Govorio je zlokobnim jezikom. Ona se uplašila i mislila je da će je ubiti sin. Voleo je oca i prekorio je majku, koja se prodala kralju, koja leže u svinjac i koja je rodoskrnavila svoj brak i život. Hamlet nije hteo da ubije kralja na molitvi, jer nije hteo da prlja svoje ruke, iako je bio siguran da mu je kralj ubio oca. U svemu je tražio ETIČKI SMISAO i hteo je da dokaže narodu da nije ubica. Zločin izvršen na prepad, značio bi gubitak i promašenost. Bori se istinom, rečju, a ne mačem. Omalovažava majku. Kralj odlučuje da pošalje Hamleta u Englesku, a ujedno šalju poruku da ga ubiju. Majka nije volela da on ode, jer je predosećala neku nesreću. Ofelija - jadikuje, tuguje. Smatrala je da je Hamlet lud i da je zakoračio u ludilo. Hamlet kaže: "Čovek mi se ne mili". A Ofeliji je rekao: "Idi u manastir i ne rađaj grešnike". Nihilista - poriče sve (susret sa Ofelijom) - neverica u ljude. Ofelija je izgubljena. Pomračila joj se svest. Odlazi na reku sa vencima na glavi i baca se u reku. Venci - željeni svadbeni čin. Hamlet ju je slao i u manastir. Preosetljive i nežne duše ne mogu sebe da osmisle u ovom svetu licemerja. Hamlet se vraća i odlazi na gorblje. Lobanja - povod za razgovor sa samim sobom. To je bila lobanja dvorske lude. To je lament nad smrću svakog čoveka. To je opsesija i strah od smrti. Smrt je neminovna i neizbežna. Rasplet - kralj svesno gura Laerta u zločin. Igra se žeravicom i na kraju stvara plamen. Umire kraljica, kralj, Laert, Hamlet. Hamlet - se dugo branio od zločina, a i to je postao. Svi su spoznali pravo lice kralja. Žrtvovanje Hamleta - za jedan viši smsiao. To je borba protiv zla u svetu. Sve je to poprimilo jedan viši etički smisao. Hamlet - tragičan junak iz visokog sloja; sve je pod maskom uglađenosti; mnogo nepravde i zločina; doživeo carski dvor kao tamnicu; želi da ukaže i razobliči zlo, da rasvetli sve; on je usamljen, tumara po mraku, traži svetlo; a sve to plaća životom.
25. 10. 93.
Нема коментара:
Постави коментар