Rođen 1841. god. u Kovilju (Bačka) u uglednoj porodici. Gimnaziju je učio u Novom Sadu i Panečvu. U Budimu završava srednju školu. U Pešti je studirao pravo i doktorirao prava. Znao je latinski, grčki, nemački, engelski. Posle završenog prava bio je profesor latinskog u Novom Sadu, Beogardu, Cetinju i Somboru. Dosta je putovao i stekao široku kulturu obrazovanja. Bavio se i politikom, botanikom, gimnastikom. Bio je boem. Bio je i predstavnik i sekretar poslanstva u Petrogradu. Išao je i u Crnu Goru. Tu je uređivao crnogorske listove "Zeta" i "Crnogorski glas" sa Simom Matavuljom. Po povratku ga smatraju špijunom. Bio je blizak sa porodicom Dunđerski i zaljubljen u Lenku Dunđerski (i ona u njega). To je bila platonska ljubav. Bio veren 1884, a svadba je bila 1895 (11 godina se čekalo). On je igrao karte celu noć i zaboravio da ima veridbu. Lenka je trebala da se uda za starijeg, pa se zbog toga otrovala. On je krenuo na svadbeni put sa nekom bogatašicom (koju nije voleo). Na tom putu se zagledao u hram i to ga je navelo da napiše i pesmu "SANTA MARIA DELLA SALUTE". Poslednje dane proveo je u miru i umro 1910. Bio je prevodilac. Preveo je Šekspira (Romeo i Julija). Pesnik - pisao pesme i poeme: Među javom i med snom, Jadranski prometej, Spomen na Ruvarca, Santa Marija Della Salute. Pisao i drame Maksim Crnojević, Pera Segedinac, Uskokova ljubav. Bavio se kritikama i esejima - napisao je studije o Zmaju. Pozant je kao liričar - misaonih i rodoljubivih pesama. Uneo je novi zvuk i tragao za novim stihovima. Tragao je za rečima i njihovim zančenjima. Voleo je to igranje i sklapanje reči. Smatraju ga pretečom novog srpskog pesništva. Bio je ispred svoga vremena. Odvaja se od zemnog, konkretnog života, jave i istine. Počinje da lebdi - san, priviđenje. Bio je zaokupljen snovima. Uvek je bio problem i jedini problem mu je bio kako snove zabeležiti i napraviti pesmu.
MEĐU JAVOM I MED SNOM - pesma je penasta, gipka, žubor, neuhvatljiva. Ljubavna pesma ili misaona refleksivna pesma.
MEĐU JAVOM I MED SNOM - pesma je penasta, gipka, žubor, neuhvatljiva. Ljubavna pesma ili misaona refleksivna pesma.
Obraća se srcu. Stupa u dijalog, razgovor sa srcem. Srce - je kao središte duhovnog i psihičkog života. Ono obeležava ono što se teško objašnjava - "dušu". Obraća se srcu. Naziva ga samohranim - kao nešto što nastanjuje njegovu dušu.
Neumorna pletisanka - ona koja plete snove. Pletivo tanko - prefinjenost, neuhvatljivost. Ono nastaje na granici između jave i sna ili dana i noći. Ne može da se definiše, objasni.
Dan - jedan život, jedan doživljaj. Noć - sve se pomera.
Pletisanke - pesme, san i java, natopljene snovima, čudesnim viđenjima, kosmičko, čudesno i stvarno.
Odnos emotivni se pojačava - "Srce moje, srce ludo!" - odnos emotivni se pojačava, ne može da se obuzda, ukroti. Srce upoređuje sa pletiljom. Kad padne noć ona se predomišlja i para. Počinje iz početka, jer teži savršenstvu, nečem lepšem i boljem.
Nemir pesnika sve više raste. "Kivno" - inadžijsko, kao da radi iz hira, zavere.
"Ubio te živi grom" - ekslimacija, da bi svoj emotivni naboj bolje obeleži. Ono što radi srce, on ne može da odgonetne. On je nemoćan, jer je sve na granici između jave i sna.
PESMA "To nije ni java ni san, to nije svest ni zanos, to je neki suton uoči zanosa, kada svesna java prelazi u pesnički zanos"... Kivno - ljuto. Ludo - u smislu nerazumno, nestašno. Započinje dijalog sa nekim ko mu je blizak, a to je - srce.
Ljubavna ili misaona refleksivna pesma.
Pesma ne nastaje umom, razumom. Pesma nije predavanje strastima. Pesma je jedan fluid, jedinstvo mogućeg i nemogućeg, svesnog i podvesnog.
Dan, java, svesno Ja (um, razum) + Noć, san, podsvesno Ja (osećanja, strasti) ono što je nekontrolisano = pletivo (tanko, nerazgovetno, nema pravo tumačenje).
Apostrofa, retorska pitanja, stih. Ispevana u 8 i 7 (da se izbegne monotonija i jednoličnost i poveća melodičnost). Aliteracija - grupisanje konsonanata (da bi zvukom poboljšao pesmu) MN, PT, SŠ. Dominacija vokala O, E, A - asonancija (učestala upotreba vokala da bi se dobile odgovarajuće zvučne slike).
Neumorna pletisanka - ona koja plete snove. Pletivo tanko - prefinjenost, neuhvatljivost. Ono nastaje na granici između jave i sna ili dana i noći. Ne može da se definiše, objasni.
Dan - jedan život, jedan doživljaj. Noć - sve se pomera.
Pletisanke - pesme, san i java, natopljene snovima, čudesnim viđenjima, kosmičko, čudesno i stvarno.
Odnos emotivni se pojačava - "Srce moje, srce ludo!" - odnos emotivni se pojačava, ne može da se obuzda, ukroti. Srce upoređuje sa pletiljom. Kad padne noć ona se predomišlja i para. Počinje iz početka, jer teži savršenstvu, nečem lepšem i boljem.
Nemir pesnika sve više raste. "Kivno" - inadžijsko, kao da radi iz hira, zavere.
"Ubio te živi grom" - ekslimacija, da bi svoj emotivni naboj bolje obeleži. Ono što radi srce, on ne može da odgonetne. On je nemoćan, jer je sve na granici između jave i sna.
PESMA "To nije ni java ni san, to nije svest ni zanos, to je neki suton uoči zanosa, kada svesna java prelazi u pesnički zanos"... Kivno - ljuto. Ludo - u smislu nerazumno, nestašno. Započinje dijalog sa nekim ko mu je blizak, a to je - srce.
Ljubavna ili misaona refleksivna pesma.
Pesma ne nastaje umom, razumom. Pesma nije predavanje strastima. Pesma je jedan fluid, jedinstvo mogućeg i nemogućeg, svesnog i podvesnog.
Dan, java, svesno Ja (um, razum) + Noć, san, podsvesno Ja (osećanja, strasti) ono što je nekontrolisano = pletivo (tanko, nerazgovetno, nema pravo tumačenje).
Apostrofa, retorska pitanja, stih. Ispevana u 8 i 7 (da se izbegne monotonija i jednoličnost i poveća melodičnost). Aliteracija - grupisanje konsonanata (da bi zvukom poboljšao pesmu) MN, PT, SŠ. Dominacija vokala O, E, A - asonancija (učestala upotreba vokala da bi se dobile odgovarajuće zvučne slike).
SANTA MARIA DELLA SALUTE - 1905. nastala, septembra meseca - tada je zabeležena, napisana.
1. Sveta Marija Gospa od Spasa - crkva (hram) u Veneciji - motivisalo ga da napiše pesmu.
2. ljubav prema Lenki (umrla 2 meseca nakon njegove veridbe; mislio je na nju, sanjao je i voleo; intimna ispovest; dolazi u njegove snove.
Pesma je dosta tajanstvena. Obraćanje Bogorodici Svetoj Mariji i traži od nje oproštaj za ono što je rekao, pevao (Dužde se ženi). Kletva za one koji seku šume i odnose borovo drveće. Kada se našao pred hramom menja mišljenje. Bolje da to drvo nosi lepotu i da traje kroz vekove, nego da zvarši u ognju kao prah, kao brod koji će trunuti, kao plot. Sve je to beznačajno u odnosu na lepotu. SMDS - ona povezuje onim materijalom koji je u njoj ugrađen (nezavisno od vere i porekla) - ljude, Istok i Zapad. Obraća se ne samo lepoti, već Božijoj Majci Spasiteljici. Teži da se slije sa tim božanskim. Želi da se nastani u tom hramu i da uspostavi vezu sa tim božanskim. Kada je izrekao kajanje i zatražio oproštaj od Božije Majke, počinje da peva o svojoj javi (svom snu). Java mu je poništila snove. On je nesrećan i tragičan. Za sve muke kriv je on (njegova luda glava). Predavao se svojim osećanjima.
4. prelazi na osvetljavanje svojih muka.
5. govori o vili koja je kroz mrak došla i otvorila mu vid. Ona je svetlost, koja je došla. Hvalospev i njenoj lepoti.
Bogorodica Spasenja - u njoj se nalazi ikona Bogorodice. Božija Majka - Pramajka - Majka svih ljudi, sveta, nebesnica.
6. došlo je ispunjenje svih čežnji. Ona je postala svetlost koja greje. Ona je trenutak iznad večnosti. U početku je bio led, jad, čemr, a sa njenim dolaskom toplina, slad, med.
7. ona je divota, blaga, zlatna voćka, mladost, koja je suprotna njegovoj starosti (koren nesreće). Kontrast starost - mladost (promašenost, razočaranje).
8. srce čezne za lepotom, zaokupljeno, ne može da se odvoji. Pesnik se predaje strastima. Razum je nadvladao osećanja (da bi je primorao da se uda).
9. pesnik je pobegao svesno od te mladosti, lepote. Došla je njena smrt, očaj i slom bića. Smrt je doživeo kao kataklizmu ili smak sveta.
10. vidi u lepoti hrama njenu lepotu. Tu se hram stapa sa sećanjem na nju (lepota i divljenje prema i jednoj i drugoj lepoti). Preko hrama se uspostavlja veza sa nebeskim. Tu se dodiruje java i san. Ona je mrtva. On će zakoračiti iz jave u san. Dodirivanje jave i sna i zakoračenje u san (onostrani svet). Nestaje tuga dolazi radost.
11. san postaje jači od jave. Ona se pojavljuje u snu iznenada i uvek je nova, drugačija i to je ono što ga usrećuje.
12. u tom svetu sna, oni su kao muž i žena, ali ona ne gubi čednost. U tom svetu ona je starija od njega. Ta ljubav je i dalje duhovna i sve se odlaže i ostavlja za vreme nakon njegove smrti. To vreme on priželjkuje. Smrt će biti njegovo spasenje.
13. ispunjenje svih želja. Pomisao na taj onostrani svet, kod njega izaziva neslućenu sreću, koja sve pomera i izmešta i na ljubav sada svim predmetima ovladava. Postaje božanska i neuništiva. To je prešlo u ludilo, jer je pred kraj života bio malo šeno...
Нема коментара:
Постави коментар