Pesme: Ljubav, Žene, Erotska trilogija, Intimne liturgije, U paklu, Epigrami, Pesnička umetnost.
Pesme u prozi: Greh, Kajanje, Glib, Prljavština, Smrt, Nasilje, Dosada, Satana, Đavo, Demon, Splin, Čamotinja. Košmarna poezija.
Leteo na krilima mašte i plivao po poljima svetlosti. Uklet, nesretan. Prvi otkrio ponore. Težio lepoti pevanja, skladu i harmoniji.
Pesma je zvukovno bogata. Mesec je varljiv. Menja svoj oblik. Pozajmljena svetlost. Može da ponese i ushiti. Nema istinski sjaj (tu je Sunce i dnevna svetlost). Obmana i laž (kao u Romeu i Juliji).
Bol, patnja - maska za sve što ne poseduje. Otkriva sličnost dok uživamo u muzici, kao da smo tužni ispod blede šminke.
Mesečina obmanjuje ptice i pesnika dovodi u druge prostore (sanjar). Zaboravlja na poraz koji donosi dan. Predaje se snovima i fantaziji.
Izvorno, autentično, pejzaž oko koga se vode intrige - sve je to skriveno.
Ispod maski se kriju ljudi. Ljudi su pod maskama da bi prikrili osećanja i to je ljudska osobina.
Verlenu kao inspiracija poslužio je u prvom planu pejzaž mesečine. Mesečina je u funkciji nekog simbola. Pesnik doživljava pejzaž i preovlađuje melanholično, setno osećanje. Mesečina asocira na nešto tajanstveno, u prvom planu nešto kao lažni sjaj. Mesečeva svetlost je samo privid.
Нема коментара:
Постави коментар