Artur Rembo (1854-1891) - Ofelija...

Kradljivac vatre - burno sve doživeo, veliki sanjar, maštar, kratak život (37 godina); bio je mlad sa 19 godina napisao sve najbolje i najlepše; pojavi se i brzo nestade.

Knjiga pesama "Boravak u paklu"; pesme u prozi "Iluminacije" - ono što svetli; pesme: "Samoglasnici", "Pijani brod", "Pariske orgije", "Spavač u dolini", "Ofelija".

Ofelija - ljudska nevinost. Mlada, živi na kraljevom dvoru u blizini Hamleta (danskog kraljevića). Njihova ljubav je platonska. Ona je simbol mladosti, čednosti, neispunjenog sna. Glavni motiv pesme Ofelija preuzeta je iz Šekspirovog dela "Hamlet", u kome se ona javlja kao jedna od retkih ženskih likova. Mlada i tragična, poslužila je Rembou kao povod za pesmu u kojoj je podignuta na nivo simbola.

Pijani brod - život koji stihijski traje. Nema pravca, bez koncepta. Pijani brod ilustruje njegov život. Vrtlozi i struje. Haos, veličanstveni vodeni sunovrati, ogromne močvare, brodolomi grdni.

1. Govori o Ofeliji. Uvodi kontraste. Hajka i licemerje.

2. Direktno se obraća Ofeliji.

3. Epilog. Zaključak.

U prvom delu Rembo asocijativno oživljava neke slike iz Šekspirovog dela: u prvoj strofi ovaj odnos suprotnosti još više se naglašava i u narednoj strofi. Njena ludost je krotka, nesvesna i mesečarska - zaljubljenička. Ona zna samo za romanse, čiji smisao jedino ona razume. Taj prizor i njeno tiho pevanje, nasleđeno od Šekspira, traje već vekovima u svesti svih sanjara ovoga sveta. U trećoj strofi, belina njenog vela mladenačkog, posebno se ističe. Tako su se na jednom prostoru našli belina, sjaj, tama, plač, uzdasi i snevanja.

U drugom delu pesme predstava o Ofeliji se produbljuje: bila je "Bela Ofelija", "Tužna Ofelija", a sada će za nju reći: "Bleda Ofelija". Za nju kao predmet pevanja, vezuje se motiv slobode, kao nešto što je bilo samo želja i san zaljubljene duše.

Krin - simbol smrti.

Iva (vrba) - nesrećna ljubav.

U trećoj celini koju čini samo jedna strofa kao da je dat zaključak: ona teži slobodi i ljubavi; ona putuje kroz večnost, dolazi na zemlju i traži ono cveće koje je nekada brala i da još jednom drugi vide te njene bele velove na vodi i kako ona Ofelija plovi (osuda sveta; sve što je ljupko strada i pati).

Ofelija - simbol neostvarene, nesrećne ljubavi.